Godišnjica Nikole Čupića

254 ГОДИШЊИЦА

ако се момци постарају за гајде. Младићи иду испред девојака или за њима да би чували Иванку, да им је друга гомила не поквари и девојке растера.

Може се рећи да су онда сви мештани весели. Људи, жене, деца, све то поврви да види Иванку п чује песму.

Тамо је обичај, да младу, пошто је одведу младожењиној кући, воде на воду. Дадну јој две тестије и сви је сватови, са гајдашем, прате на три чесме те захвати воде и „унесе срећу у свекрову кућу“. Тако исто и Иванку воде (управо носе) на воду. Њу малко лопрскају водом, а тестије носи једна од девојака.

Кад су већ обишле свако место, врате се Е на вечеру.

Сеоске девојке излазе и после вечере, јер се немају чега бојати. С варошанкама је опет обрнуто. Оне не емеју да се на сокаку десе касно у ноћ због Турака, нарочито због турских војника који су врло насртљиви.

Целу ноћ, као што смо горе казали, проведу заједно, певајући и играјући.

Сутра дан одене се свака у свечано рухо, па цела група с Иванком на челу оде у поље, где се весеље настави до подне, а у подне врате се на ручак.

__ Неке гомиле расклопе Иванку, опет уз песму, тек пред вече. Али се то обично ради одмах после ручка

Свака девојка узме своје, а у чашу по мало воде из ђу-“

гума и који стручак ивањског цвећа и беле раде.

Тада настаје. и дељење велике погаче, и девојке узму по комад, па с водом и цвећем однесу својим укућанима, где сваки члан породице поједе по залогај — бар но мрвицу од погаче, и попрска се водом „за здравље“.

ж

Ставићемо себи овде једно питање; јесу ли овај обичај Срби собом донели у ове крајеве, или су га од Грка примили 2

" У са 4 Мари АД о ко КА С ада ска