Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [99 која се не дају видети смртним људма. Косово се не види, јер га заклањају Соколица, Бадњевик, Бајгора и Ковачичке планине, али се на крају подневачке долине Горњег Ибра види горди Звечан. Овако простран и отворен видик имали бисмо скоро на целом путу до Бајгоре близу Трепче, ну ми се за сад спуштамо са Сувога Рудишла право, на југо-запад, к Ибру. И, после два часа путовања, стижемо у малено село које нам се по свему чини — и ако је доста растрвљено — да нема више од двајестак кућа покривених чађавом сламом. Ако у путу запитамо првога на кога наиђемо од његових садашњих становника за име села, он ће нам кратко одговорити — Остраћа.

Овако лаконски одговор нашега првога намерника, чисто нас убезекне, јер ми тражимо по нашим забелешкама из старих споменика „Сазђе1 аПо Озгаш“ с дубровачко-саском колонијом, или најмање тражимо из средњега века седиште католичкога пароха „ут Озгастала“, па шта налазимог — Налавимо једно обично село од 25 кућа, чије су куће покривене чађавом сламом. Какво неочекивано изненађење!2% Али ту нашу тренутну забуну прекида у мах поглед дуж остраћске речице која туда протиче, а дуж које се стере пространа, данас равна ливада, звана — Велика Ливада. По њој на неколико места једва се примећује како у реду стрче зидине старих грађевина. Пођимо, дакле, тамо и узгред вапитајмо чича Вујадина: Шта он зна да нам прича из прошлости ових развалина 7 Одговор његов биће доста одмерен, али и врло кратак.

— Ту је, у старо време — прича чича Вујадин била некака варош. И сад се под густим бусеном ливаде познаје калдрма која води средином оних зидина; али је већ тслико зарасла травом да се једва распознаје, а зидине од кућа нешто више стрче изнад ситне ливадске траве. Оно је, у дну Велике Ливаде, црквина, где недељом и празником идемо на молитву и палимо свећу, а испод црквине налази се јака чесма која је

од некуда доведена чунцима. Црква је — види се била више у земљи, а за храм се не зна, јер од како ми памтимо — а и наши стари — она је тако у разва-

линама. Место до црквине зове се „Улице«“, а брдашце