Godišnjica Nikole Čupića
200 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА
према њима »„Улички Брег“; овуда је пролазио и стари трговачки пут. Око црквине има старо гробље где се и данас познају крстови — биљеге, али је много веће оно гробље на оном брдашцу, код оних старих дубова на „Тутурици“. Идући одавде уз Велики Поток, који се стаче од Крстишта, имају такође на левој страни његовој неке закопине, а зову се „Кућишта«“. — И то је све што могосмо докучити од старога Вујадина, коме је било 12 година када се први пут заграђивао плот (граница). тј |
Но, када смо већ у Остраћи коју у 16 и 17 столећу спомињу толико иутници у својим дневницима, а у којој у средњем веку беше седиште католичкога пароха, па без сумње ту је била и католичка црква — неће бити на одмет ако се за четврт часа спустимо низ остраћску речицу, до њена засеока — жигоља или како га је Талијанац Катарин Зено 9 нов. 1550. г. забележио као засебно место и село Хисоб, у коме помиње богату кућу Костантинових синова са знатним привилегијама султановим, а које и други путници спомињу. На жалост, данас о тако знаменитој и богатој кући из 16 века нема ни помена, пи ми ћемо сада прибележити оно што видимо и чујемо. И у жигољу има стара црквина, у коју се улази низ неколико степеница, а зове се уБорјаница«“,. „У жигољу — прича мој пријатељ Милун жЖигољац — остало је проклетство п била је од вајкада једна кућа, па је тако и дан данас.“ Какво је то проклетство — нисам могао дознати. Источно од Борјанице преко Рована зову се Грчке Куће, а прича се да су туда били некада виногради — лозја. На брду жигољском званом „Кула“ има старо гробље, а идући одатле на исток ка селу Вруцима, близу брда Беоца, имају стара Аништа.
У жигољу, које је недалеко од Ибра, и у Остраћи нема данас никаква трага о каквоме рударству, а то не помињу ни иаши стари споменици. Остраћа и жигоље имали су важности ради дубровачкога трговачког пута, и обоје служила је као згодна станица за одмор и преноћиште караванима који су туда пролазили из Ниша за Пови Пазар и обрнуто. Вујадин Проловић прича да су сету у прошлом веку свагда кириџије одмарали,