Godišnjica Nikole Čupića
ГОДИШЊИЦА 9()|
па често и ноћивали. И у селу Вруцима има такође внаменитих остатака из наше старе прошлости. Близу врела — извора „Лешанске Реке“, код „Беоца“ брдо се зове уОкруглица“, на коме има старо гробље, чији крстови сведоче да је из хришћанскога доба. Недалеко од Беоца, у реци налазе се „Кућетине Старе“, а до њих брдо звано „Гробље“. На сред села Врутака има чесма „СОулендар“ што значи да је доведена од некуда сулендарима или чунцима — земљаним цевима које ћемо наћи и у Копорићу.
Ако од Остраће пођемо на исток старим трговачкодубровачким путем преко Белога Брда и Војетина, доћи ћемо на раније познату нам раскрсницу — Влашку Раван. Одатле могли бисмо се кроз неколико минута, преко била планинског, спустити у Запланину, да туда разгледамо остатке од негдашњих грађевина и потражимо места оних запушених мина, у којима од 1490. и 1504. године бораве вечни санак многи рупници које поби снег и непогода.“ Али за овај мах ми не мислимо тамо, цего ћемо се држати десно такође познатога нам пута који води водомеђом до Рајчеве Горе, иако бисмо могли још од Стубице скренути у десно, па низ „Борје“ и преко села Црешнице за Копориће. Од Рајчеве Горе одваја се крак пута који иде десно кроз „Осоје“ за „Бабичку Реку“, па поред „Бугарине“ |Бугариновца) излави на Солила. Ту смо већ на међи гласовитога Копорића, одакле се на левој страни, преко једнога незнатнога потока, виде Кућишта, остатци од старога копорићског засеља — Барана. Ту је данас државна граница између Краљевине Србије и моћног цара османскога, за кога Арнаути знају само по чувењу да га има негде у Стамболу.
Од Солила спустићемо се неосетно поред Молитве и Ракића низ Литицу, и ето нас у равне Пођелије најлешпе ливаде копорићске кроз које протиче Власичка Река. Одавде можемо равним Лукама ка Дубу за село, а можемо и краћом путањом уз Росуље на Велики Крст. И после путовања од једног и по сахата
1 К. Лгесек Гле Напдејзу газзеп ппа ВеготегКке .. види напомену 140 стр. 45.