Godišnjica Nikole Čupića
9204 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА
трополита Мелентија Грка, откопане и очишћене, па се у њима причешћивало о Цветима. Причају да је у сред цркве, приликом откопавања, нађен дебео али полутруо пањ од трешње. На жалост записа нема никаква, те само по овом пању може се судити да је одавно вероватно још у првим данима по освојењу турском порушена. Пред црквином има неколико старих дубова, а више њих је старо гробље. Од црквине до става Велике и Власичке Реке нема више од 40—50 метара. Стрмен брега не допире до става него ишчезава пре, те чини око 20 метара раван, на којој се налазе остатци од згуре или шљакне која је, по свој прилици, из 18 или најраније из 17 века.
Да ли је баш у овој цркви која је врло мала, служио 1494. године велелепне мисе Добрушко Лукојевић, парох дубровачки, или се његова црква налазила на коме другом месту, а ова била наших далеких предака који су и онда исповедали православну веру — тешко је одлучити, пошто немамо за то аутентичних података! Данас се за другу ближу црквину не зна до оне у Заврати и Модром Мелу. Ну ипак толико је несумњиво да Добрушко Лукојевић није био први католички парох у Копорићу, а без сумње ни последњи. Још у првој четврти ХГУ века, у једном папском акту налазимо у реду католичких парохија „т гестпо зегује“ и парохију „Сороглећ“, која се спомиње по реду између Јањева и Плане. Ово је први писани споменик који нам даје основа за веровање: е је у Копорићу још тада била рударска радња врло развијена, јер католичких свештеника налазимо само у местима оним, у којима је било саско-дубровачких колонија.
На северу, од Дуба п црквине, с леве стране Власичке Реке, налази се неколико пространих рушевина од зграда, обраслих данас ливадом, а око њих простире се до обале речне огромна маса шљакне. — Ту је био несумњиво стари и велики самоков — ливница, у чијој се близини, идући уз „Планину“, налазе многобројна рударска окна. Ниже ових рујина на самом путу, који ту
' Јиречек Гле Напдејвагазвеп ппа ... стр. 58. напомена 172. 2 Јиречек 14. стр. 48. напомена 155.