Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 2()

.

прелази преко реке, извире врло јак извор, па кад надође река, плави га и затрпа. Више овога самокова за 60—70 метара, по едном трњаку између осталих закопина, има четвороугални зид који вири над земљом за 3—4 стопе. Одатле па до Великога Крста неће имати ни километар даљине. Западно од оба Крста и Дуба, преко реке, виси се небу под облаке нама већ добро познати Облик, чији изглед од севера затвара „Брдо“ а са запада „Рипа«“. На Облику има данас нешто њива, али већи део обрастао је густом лесковом шумом, која је издељена у више степенастих парцела. Тај део Облика под шумом зове се данас Виноградиште, чије је име, јамачно остало од оних винограда, и ако не свију а оно бар једнога потеса њихова што помиње деспот Ђурађ Бранковић у својој повељи датој манастиру св. Пантелеимона, у Св. Гори, око 1430. године.“ Судећи по оној густој и старој лесковини, као и по томе, што наши стари Копорићани у прошлом веку немађаху појма, о каквом неговању винограда, рекао бих да је виноградарство у Копорићу напуштено још онда, када му је пропала политичка слобода. Остатака од винове лозе има и данас у Старом Копорићу, о чему биће речи доцније.

Ако се од Дуба и данашње црквине спустимо на пут који, на 10—15 метара пре него се удруже реке, пресеца источну реку, изашли смо већ на равну Рајну, и одатле путем поред Јелине Воде (баруштина) ето нас већ на Градину, одакле нам се отвара хоризонат на југ и југо-запад. Чим смо прешли Заградину, ми се већ налазимо на земљишту Старога Копорића, где имају две куће, а до његових старих зидина и закопина имамо да пређемо поток који иде од Барица, па преко Антине Ливаде и кроз стари забран долазимо на Равне Гробнице, које се данас граниче међом завратском; али ми смо раније видели да је земљиште по светостефанској хрисовуљи, било копорићско одавде још читав сахат на југ, па су Завраћани то од Копорићана отели помоћу Турака. Само име Гробнице казује нам шта је ту некада

1. и ЛОЖНБКБ у копорикђ шо с8 давали светопочившомв8 господиноу и

родитћле ми деспоту Стефану, и .. Гласник 24. стр. 286.