Godišnjica Nikole Čupića

2006 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

било и од куда је име добило; али сада су туда њиве, а гробови су давно и давно прекопани и преорани, те данас — осим имена — нема никаква више знака од њих. Мртви се нису могли бранити, нити изјављивати негодовање противу варварства потомака својих, а живи беху толико неувиђавни, управо толико бездушни, па ради уде егзистенције своје прекопаше гробове далеких предака, те им избрисаше незнањем својим п то једино видно обележје, по коме бисмо их данас могли познати пи споменути. Колика непажња, каква незахвалност познијих нараштаја према сенима предака својих!“

Од равних Гробница настаје не много пространо али пре равно него ли брежуљкасто поље које се простире до Великога Језера (сада засуто), Заграбља, преко Калоперове Воде и доле до Сечког ЊНеотока, па преко њега“ све ув ливаде и њиве до Завратског Брега и „Рајетина Гувна« које се находи до самога пута, с десне стране, идући Г. Заврати и Граничану. Свуда су туда данас већином ливаде; али на једном делу имају необичне гомиле камења, које су већ одавно покривене белом маховином и ситним, густим бусеном ливадске траве,

као и многа заравњена места и закопине — те подсећају да је ту некада било неко копорићско насеље, о чему најочигледније сведочи и само име — Старо Копориће.

Да ли је овде било старо село Копориће или стари копорићски трг који спомињу наши историјски извори ХГУМ и ХУ века2г — На ово, питање без аутентичних доказа ја данас не умем тачно одговорити; али само толико позитивно могу рећи: да је једно од њих овде било несумњиво, а стари Копорићани, којих је данас већ мали број, причају и тврде да је на овом месту. била стара варош, о којој не знају ништа више да кажу. Ну било једно или друго не мења ствар за нашу сврху, јер обоје нас интересује, — с тога приступимо ближе овим развалинама, па их разгледајмо, у каквом се стању данас налазе !

1 Мој стриц Мија прича да је запамтио неколико гробова и да их је он раскопао, па ту је ископао једну велику гробну плочу која је одатле доцније однета у Граиичане и употребљена за свету трапезу; али је и она пропала, јер је и граничанска црква данас порушена до темеља.