Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ВУКОВЕ НАПОМЕНЕ 0 НЕКИМ РЕЧИМА 2

девер, дђевоика, време, шаићерао. Кодљ насљ овдђе у Рватскон лоди имало вралове, а рашњг сифе, зато су рацег нама оифљиљ, а тачка намљ е ладна вода, ерђ су у ноћ рачје куће, села и градови. Темљ начиномљ имаде Госп. Видаковићљ право, гдбе каза, да за штаке не штше, премда е сваколко одвише бмло то п казввати; зашто ко бр одљ нђтове Читатели и поммелити смто, да онљ Романе за раке саставли и на свтетђ издае2 Алп кадљ онђ садђ каже, да 6 у штичкон навадно говорити : дђедт, дљеверф, дљевошка, вргеме, мшћерао, то управђ очитуе, да онљ Рвате, Далматинце, Шрногорце п остале Орблћ, кош тако бесћде, назмвлђ зибацима, пи каже да за нби не пише киљига. Маг смо мвелшли да онђ штше киђиге за све Србаћ (као што вели Досбвет, и за оне по Босни што су Турекогђ закона), али кадђ смо се преварили у мисли, никомђ, ништа: наша ве штета (2) а нђгова воли; него мислимо да не бр требало (нити е право) зато да ружи насђ и нашљ ЕЗБЕЂ, пи да шелммљ народима п землима надјева коекаква пмена ; нити бг требало да тражи пренумеранта кодљ насљ (као н. п. у Карловцу, у Загребу п т. д. — Али валада онђ само не пише кнљига за насђ, а новце узнма одљ свакога —). т

Аво Рватш, ЈалматИнци, Ерцеговциг пи Прногорцет, имао дуже вратове одљ Г. Видаковића, онн имало дуже п ноге, п крупите све тело, па одликуе вдно према другоме: ако ли е Г. Видаковић» случаћно видљео у каквога Рвата, пли у Далмаминца, или у Ерцеговца, или у Црногорца, дужзи вратђ а краће ноге, него у нђга, изђ тога не слбдуе да су такови сви лоди онамо, ни да одђ тудђ добвпо пшме, какогодђ ни у мћету Г. Видаковића што ни есу сви моди велики ушто, премда се налази одонудљ гдрекоп уважљ.

А што се тиче Рватскога, ДалмалиИнскога, Ерцеговачкога и Дрногорскога езмка (шли длалекта), ме не кажемо да ве онљ лиши одљ Оремачкога п одђ Бачванскога, али не дамо рећи ни да е ружии; аГ.е Видаковић» самљ казао (у првоћ части Лробомпра у Елзстуму), да се у Славошжи, у Рватскот, у Босни, п у Ерцеговини товори правилније, нето у Срему пи у Бачком, и „да е оно правни нашљ и старви езвкљ Јербсвли, копмђ товоре наши отђ полђ Сербте кљ Македонши, у пћлон Босни, Ерцеговини, у Албавзи, Цернон горп, а п у Далмаши.“ Сад не знамо или Г. Видаковићљ онда нле знао шта в говорћо, или садљ не зна шта говори.

Савва Меркаилљ, т. р.

и -

—

[Вукове напомене (у Давид. новинама за 1817. г.) о неким речима. — Бројеве 94., 95., 96., 97. 98. Давидовићевиг „Новина Орбскиг“ за годину. 1817. (од 21. нов. до 7. дец.) уредио је Вук (осем изричног признања Вукова, у писму Л. Муштиком од 1. јат. 1819., штампи. у 75. „Гласнику Орп. Уч. Др.“ стр. 274., то се види им по садржају “по језику у овим бројевима). Покрај други натомена по додатака појединим чланцима треба овде нарочито истаћи ове :]

1) [у броју 96. у чланку „Разне Вбсти“ (стр. 765., 1. стуб.) уз реч „Пастула за буе (је ЕроћтаНе)“ додао је под линијом напомену:| Фе КаПе