Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

НИМ" "~"

ПЦ ИЦ НОВ БРИ ПБ

222 ДОО ДАР АНЕ

значи кодљ насљ различно 1) гвожд»а (за лисице п за остале животнић). 2) (одђ дрвета) пастула (ва парцове). 3) (одљ дрвета) тулацљ (ва лисице и лзавце, кадђ се затеку у руди). 4) (одђ дрвета п одљ конца) пругло (за тице). 5) (одљ бундеве, одђ лове паш одђ прућа) клона (за тице). — Садђ не знамо или 66 овдбе (за буе) требало казати клона, пли пастула, пили тулниљ“ Како се овдње описуе напприличнје е на тула».

2) [у броју 97., у чланку „ Росефа“ (стр. 771., 1. стуб.), поменувши како су „прошавше зиме“ из неких шума били пзшили _премлоги медеди (пли медведи)“ додаје под линијом напомену:] Обадвое мећемо зато, да не рече ко да маг волимо медљеда него медведа; Нама е све едно, а другш нека бирало ко што воли.

8) [у истом (97.) броју, у свом чланку „О Милошу Обилићу,“ уз реч коњушница („кое се зову Милошева конношница,“ стр. 775., ред 7.) додаје под линијом напомену:] ИН ову реч пначе ни есамђ чуо у народу, нити се опоминфмђ да СОрблви имало друге речи свое, кол бег управо значила ову зграду гдђе стое конљи, него у Срби по варошима говоре Фр (ахарђ =— Турски —), по селима кошара коњска (зашто кошара има пи 2г0ведља, п коза пи т. да у Срему, у Бачкои и у Банату штала (Чет 5ваћ ). — [уг реч пак чајеш (у стиху „Што не чаешљ, Милошева мапко“)у истом чланку додаје, опет под линијом. напомену :| Ни ову јтечљ, чалти. а ни есамђ иначе чуо у народу. Може бвти да е кнљигоноша казао не чат, мћето зито не чавиљ“ —

б. ПРИМЂЧАН!|Е 0 дателномђ и творителномљ падежу србекомљ мушки и среднђи имена. (Учредничеству послано).

ГДавидовићеве „Новине Србске у Взени“ год. 1518., бр. 10., стр. 78. и даље, у одељку „СмЂеице Кнљижествене.“)

76 Не редко имао самђ прилику слушати, како се учени Срблеи о кнбижеству своме прештђу. Не редко самљ примћчавао, како гдиком ревносно брани ован, друми други, трећти трећи начинљ писана. Реценсћа на Г. Видаковића Лробомира 1. ин 2. част сатрла е досадашиљт!, тако званки, славено Србски писана начинљ, и по свон прилицег тртумфпрала надљ нђимљ. Онљ има 1ош' п садљ ревносни, но слабо логически бранителља. Ово е една секта кнђижества србскогљђ. Тош' има две. Една не само што: србеки шишше, него посрблава, труди се да езБшљ

то буде чистђ србекти, сасвимљ разјличитђ одљ славенскога ; друга не тако. И ова хоће, да се пише србеки, ал' у србизпранћ несмћ да се упусти. и велџ, да е то недостонно, п као да се тимљ повредљава право езмка славенскогђ.

Ова е послћданиа секта она, кол ратуе противђ дателнољ п творителнољ мложеественогљ на има. Ово е побудило мое вниманђћ, зато о томе нфколико рђфчи: