Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

НАПОМЕНА 0 ДАТ. П ТВОРИТ. ПАДЕЖУ 228

Шравеи е србсети дателнкш падежљ у млож. брого сво мушки имена на има н. п. Апостолима, турцема, трговима, мачевима, Кметовима, Кнезовима, и т. д. А да е тако, идемо, да докажемо.

Очевидно е, да е кодљ исти имена творителнви раванљ дателномљ у млож. числу, као што е и Бодђ свпо остали србски имена. То видити можемо изђ овег рфчи: (премда то противницњт за неко изузиманђ _ држе, негђ радљ бн. знати причину) ло'дма, конђ ма, прстима, ноктима, гостима, шсима, кое све п у творителномљ исто тако имало.

Дан, да узмемо име какво (сушеств.) сђ овимљ предлогомљ са или сђ н. п. тртовацђ. Рећи ћемо с трговцемљ, ово е твор. у единственомљ. Дакле како ће бмти у млож.> Противницн веле, да е дат. млож. у трговашљ, трговцем, пиди е тако и творителнљи; (ерђ су ови два падежа у насљ еднака) бшће дакле с трговцем. Ал то е единственњи! Не, веле противницк, мора бвли со тргови. Е дакле трговиљ; е твор., а твор. е раванљ дат., инди е и дателниш трговим. Но! ово е што смендостоћно. Да шта е дакле Сђ трговиљ е бмо твор. скраћенљ; шта му е изоставаћно“ Ништа друго, него частица формативна свуо дат. (и кодљ сушест. и кодљ прилаг. имена) ма. Инди е дателиви трговитма.

Друго. И сами противницвг допуштало, да може бвти: господарма, поповма, учителљма и т. д. А овде свак, кон очи има, може видити (шађ свраћеногљ творит.) дае и изоставлфно (или %г), инди опетљ подиунт, е далелнеш на има.

Треће. Тош' очевидије мож' се то доказати изђ рбчи сљ предлотомљ пб. Дап да узмемо ову рбчђ мачђ, сђ што, бвгће по мачу, а мачу е дат., инди по пште дат. то е бесумлћно. Ако дакле смћ рећи противнивљ, да по у млож. иште друм! коп падежљ: тако има право, пначе не. Акол то иште п у млож. дателини, каж'те ми противнице. како ће бвтиг „По мачевт.“ Мачеви е дакле дал. Ели то могућег Сами ћете рећи није. ИН велимљ, да. в то скраћенљ дат. шта му е изоставлћно 2 Нтел' формативђ ма; инди е дат. млож. мачевима.

Четврто. Кадљ бвр стонло мифије противника, да дат. млож. нте на има: онда они немало постолна правила за сво дал. (И то непостолнство у истомђ падежу у свим писанјима овогљ мићији писателл видити се може). Садљ на омљ, садђ ем, садљ Ђмљ, садђ ма. Садљ г0сподаромљ, садљ господарма, садљ кнезовом, садљ кнезовма, такоз валљда кодљ ни може бвти и трговима, србљма, апостолма, мамевма; Ако неће псима, мора псомф пли пема, ако не мачима (кадљ не нарашћава), валрда мачма или мачомљђ п т. Д.

То толико умствузоћи. Дап садљ, да питамо народљ, како онљ употреблке тан падежљ. 4 велимљ, опетђ на има. Единцшта е, вели Репенсентђ Народним србски пћсана, досадљ кнђитга, у котоћ се прави србСЕЛИ еЗБЕЉ, као што е по себи особитни далектђ славенскли, налази. Народне србске пћенарице част П.; Ако е тако, дал дакле да ту тражимо употребллванћ тога падежа. Ево неколико примфра пзђ тоначки пћсана: Пак говори своимљ овчарима. У зубима држи драгди каменљ. (а дђвопком и са сватовима. Нешто му се у зубима црни. Да власима богомомо гради. (љ кнезовима ва, се побратите, Кнезовима тате покланатте, Кметовима осреднћ парите. (љ поповима

ср =