Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ту

ПРЕДГОВОР 1 ИЗДАЊУ _ СРПСКОГА РЈЕЧНИПКА“

„ходе и коесе износет предђ судио, да имаготђ судје сма„трати, а коп пресуждуе первни уставђ Царски, штое зати„сале светли Парјљ] кому, оне Книге кое повторавотђ устављ „первни, да и узму суде и принесу предљ Цара. — да ише „закунетг, и кадесе закуну. — Шанице коисе севтаотљ, и „нападну где на кога, ијлиј коп кога посече, или окерваво, а „не до самерти, таковому шиницн да се око извади, и рука „да му се отсечете, аколи кога шинљ издерете, пли кому па„пуче скине, или скине кому капу, или шо узмето“ ит. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племените ГГ. Џетра и Саве от Текелија, и да су оданде 04 слова до слова пеписани и наштампани ; но ја оп опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Олавенском језику, Н. п. отешљ, свати, первми, церковљ, самерти, терговаце, сотворити, возвратити, во (градљ), со (пзволенјемђ), ко (домомђ) и т. д.: ово би по старом рукопису морало бити оташљ (као полувераце, параце, и Т. д.), свети (као што и овђе има ђешто), фреми (или први), црковљ, самрти, трговац, сатворити, вазвратити, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто); или може бити да су и титле и мали јерови (%) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је пи у првоме рукопису овако исто, као што је наштамшано у Рапћевој историји и овђе, опет је јасан знак, да је народ Српски прије 500 година говорио као и данас што говори, а и писари да су и“ онда писали као и данас што пишу. — Тако стоји у дипломи кнеза Лазара, што је дата намастиру Раваници (оној у Ресави) 1381-ве године: „и мега „(на другом мјесту стоји мега и мећа и мбља) гдђ истече „блато изљ мораве и упада у мораву. И отђ мораве посредљ „поли до велике тополе. — Мцомљђ до великаго пута. — на „вленовачку врђшину посрфдђ рашкога клоча. — Сашкимљ „путемљ на шливу. — Потомљ путемђ на дбљ. — На го„милу на бо. Путемљ деонимо. — Отљ крушке великомљ „равниноме. — по сђ заменоо. — ЈИ паналорђ свете петке „на дунаву“ и т. д. А почетак је ове дипломе: „Јже Отђ „несушјихђ вљеа вљ бмтвље прђивђдни видимааже и невиди„маа“ пи тако даље, Славенски, да га ни један прост Србљин не може разумјети. На печату стоји: благоверни но, а на потпису благовбрниш кнељ по т. д. — Ето тако су (од прилике) писане и остале све дипломе (старије и млађе од ове), што се налазе којеђе. — Сад још неколике врсте из