Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

с

ПРЕДГОВОР 1 ИЗДАЊУ „СРПСКОГА РЈЕЧНИКА“

учени Србљи, и за ово 85 година написали различне (тобоже Српске) књиге ; али (ва превелико чудо !) до данас још немамо ни једне књиге да је управо написана по Српској граматици, као што народ говори! Ни једном списатељу није пало на ум, да барем за себе постави каквагођ правила у језику, и њи да се држи, него је писао сваки по својој вољи (како му се кад навр пера десило), тако, као да наш језик (осим свију језика на овом свијету) никакви правила нема! Ово је од учени Србаља први опазио Г. архимандрит Кенгела, као што каже у предговору својега јестествословија: „Вси „народи, и сами азнчнице книги свол по грамматискимљ пра„виламђ списаша, у насљ по правиламђљ бабн СОмиланн пи„шутса.“ Истину овије ријечи Г. Кенгелца, посвједочиће све (Српске досадашње књиге.

Два су велика узрока овој несрећи нашега језика, и овоме (прије нечувеном на овом свијету) покору нашему: прво, што су наши списатељи све самоуци у Српском језику : зашто ми немамо још ни Љуквара Српскога, а камо ли што више. Ако се наш списатељ родио у вароши, он већ није ни чуо правога и чистога Српског језика; ако ли се родио у селу, он је у ђетињству дошао у варош, и онђе за 10—12 тодина учећи науке на туђим језицима, мора заборавити и мислити Српски (зашто сви народи не почињу с једне стране мислити о стварма; и отуд је постала она разлика, између језика , што се зове својство језика). Кад који тако прође кров све школе, онда постане Српски списатељ (који оће); ђекоји узму Славенску граматику Г. Мразовића, те је прочитају : да по њој Српски пишу; а ђекоји не траже ни ње, нето одма по Њемачкој и по Латинској граматици почну СОрпски писати, и не сумљајући да они могу не знати свога језика. Но ово је барем несрећа, на коју се туже и остали Славенски народи (сви, осим Руса), који на свом језику немају школа ни наука: али је друго само наше, и са свим ново на овоме свијету, Т. ј. што ми имамо 4ба језика, па оћемо п трећи да начинимо. Понајвише наши књижевника 5 веће господе Српске по Маџарској кажу, да је Славенски језик (што имамо данас на њему биолију и остаде црквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим говори народ (п они), да је само свињарски то говедарски језик, мо да је покварен од првога. А како треба данас писати за Орбље, ни они сви нијесу сложни, него су се подијелили на двије стране : једни