Interesi srpstva. Knj 1 i 2

168

гоњени, ућутжани; пнтриланти са својим утврђењем династије искрснуше на друм из заседе, тичепаше у руке државну власт, а народна ствар оде опет у коров. — Таман кнез Михаило пође новим правцем, удали од себе старог лисца и кајмакамца, показа воље да се приближи слободоумнијем колу, они га убише. Поеле тога промена владаоца опет донесе занос династички, за којим дође утврђење династије, а народна ствар опет сиђе с дневног реда, на који озбиљно никад није ни долазила. — Таман кпез Милан, следујући ондашњој слободоумној струји, позва на владу опозицију и драговољно пристаде на извесне реформе у духу веће слободе, те се мање више начелне партије могоше образовати и отпочети свој парламентарни рад, букну тимочка буна, која са свил природно изазва још данас трајућу реакцију.

Све те преврате и промене династија и кнежева пратило је — питање о уставу. И 1889 и 1842 и 1558 и 1868 ин 1888 оно је било покретач свему. Па шта имамо од свега тога 2 Дођосмо ли једном до грађанских слобода Та јалова борба уставобранитељска траје сво већ 50 година, а данас јаче и бешње но икада. Данашњи уставобранитељи будућит устава, који су много нетолерантнији од пређашњих, упињу се из петних жила да свима онима закрче пут, који на народну ствар не гледају очима уставобранитељским. Педесет година дангубе у животу једног народа, чија држава броји свега 80 лета, то је много! Све те разне сорте уставобранитељства, бистрећи тако политику, заборавшше на наше жалосне економске одношаје, нити их страховито брзо распадање задруге подстаче на мисао, да је привредно стање нашег народа до дна труло. Слободе не добпемо, а буџет учетворостручисмо, и то баш у времену нашег економеког опадања; слободе не добисмо, а наше