Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 5 59

у борби; он је сам био микрокозам свега тога, резултанта моралних беда сувременика, одсев целога тога друштва у распаду. Да је био морално развијен и потпун, он би писао оно исто што и његови сувременици: патриотске приповетке и јуначке драме, где Србљи изгледају бељи од кринова, чистији од злата, храбрији од лавова, анђели чистоте и крепости који су залутали на ову грешну земљу.

· ГЛАВА 17. Први књижевни покушаји. Песма Сими Милутиновићу. — Ђачки радови. — Путу Ковин. — Превод „Исекрица“ Николе Томазеа. — Епизода ~ о Душану.

Први књижевни покушаји његови падају у 1838! годину, у доба када је цела српска младеж, без изузетка, певала, и када су бима Милутиновић Сарајлија и Лукијан Мушицки, скоро покојник, делили владу над српским духовима. Није било млађега Србина, који није наштампао коју песму у Сербском Народном Листу или Магазину за художество; глас се стицао са неколико печатаних ода, и песнички рад био је препорука за службу.

Као и толики други наши писци, Јаков Игњатовић почео је писањем стихова. Сам је забележио како се још као дете знојио да о Светом Јовану напише уметрумом алкаическим,“ који је тада био у моди, оду своме стрицу Јовану Игњатовићу, сенатору будимском, и како је за то добио дукат у злату. уОд детињста, прича он у својим Мемоарима, осећао сам неку побуду, да не речем нагон