Javno mnenje, 23. 03. 1935., str. 1
УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА .
Краља Александра ул. бр
Чековни рачун код Пошт. Штедионице бр. 58.130
ГОДИНА 11. — БРОЈ 14
НЕЗАВИСАН НЕДЕЉНИ ИНФОРМА
и ~ . 96.
Власник: НИКОЛА НИКОЛИЋ УРЕЂУЈЕ :
- РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
=== лавина сиса
попе, 3 Мада 155
#15
ЧИТАОЦИМА „ЈАВНОГ МНЕЊА“ Шта се прича...
· Федакција лисша је решила да ово месшо, за време пролешње сезоне резервише само за огласе.
Таме желимо да преч
псшимо са предрасудом да
на овоме месшу шреба објављив "ши само идејне чланке, а придруожујемо се шези великих свешских лисшова: Штампај на највиднијем месшу оно шша се нај-
боље плаћа. Но, како је наш лисш
у сушшини идејан и неза-
висшан, молпмо чишаоце да шачно схваше ову нашу
"одлуку пи да не мисле да
молу зајшеваши да за
новац шшампиамо памфлеше, рашоборне чланке пи шо-
ме слачно.
(Само огласе тосподо чишаоци!
соколство
Кратан преглед просветног рада |! нити Крагујевац У 1932 ТОД.___|
У току 1934 године Жупски просветни одбор, који руководи целокупним соколским просветним радом, послао је друштвима и четама 117 расписа у 11700 примерака. Соколској штампи послао је 10 чланакаи вести, а другој 25. Одржан је један шестодневни општи просветни течај, на коме је учествовало 38 учесника из 36 друштава и чета. Просветни рад у друштвима и четама,и у кратко изнет, ипак претставља интересантне цифре; тако јеу друштвима и четама, који има свега око 94, одржано 829 предавања (од којих 136 у друштвима и 6983 у четама). Говора пред врстама свих категорија одржано је 1544 (од којих 787 у друштвима и 7958 у четама). Слуш.лаца је било 59112. Разних друштвених приредаба било је свега 970 (од којих 345 у друштвима и 625 у четама). 44 јединице (14 друштава и 30 чета) имају своје књижнице и читаонице. Број књига износи 4961. Читалаца је било 4230. Нарочити рад у четама изнећемо други пут.
Жупски новинар. | пили из Аеро клуба
Аеро клуб је добио нове карте за 1935 г. и позива чланове да своје старе замене.
Замена карата врши се у канцеларији А. К. од 17 до 19 часова (зграда Р. Голића у дворишту свакога дана.) ·
Стан
д собе и кујна на спратуу Краља Александра улици 13 Упитати у хотел „Шумадија“
Федакција
мз суда Веће Окружног суда у Крагујевцу пре кратког времене одржало је претрес по кривицама г._Милована -Миалпвојева, ћа, званог „Штабуа“, пензиони | саног наредника (штабс-знача- | ја) познатог: општег и ноторног стараоца, процениоца, лицитанта, купца и препродавца покретности, узиматих у попис, од многих и разних дужника. По граду се говори, да је г. Милован на овим пословима, без икаквих терета и пореза, „зарадио“ знатан капитал за релативно врло кратко време: и у готовини, иу продавници дувана и др. монополских предмета (на своје. или на име кога свог укућанина), ауто такси, и на разним другим вредносним стварима и предметима. Најпосле је пред судом утврђена још једна врста г. Миланових послова, које стоје у опреци са са законима, ма да објашњавају његове знатне и уносне зараде. На име, доказано је: да је г. Милован, као старалац, мењао ствари, делове аута и радио апарата, узиматих у попис, и са тим шпекулисао. _ За ову кривицу суд је г. Милована осудио на три месеца и седам дана трогог затвора. Пресуда по жалбама иде вишем суду, на расматрање,
Крагујевачки велопипед. спорт
Клуб. „Орлић“
одржаће у недељу 31 марта ове године годишњу скупштину у сали хотела „Империјал“ На дневном реду је читање извештаја и избор управе.
Стајао сам једне вечери код „Талпаре“. Било је око 8 часова. Разговарам са. једним пријатељем, када чистач улице поче да брише испред нас. Подигао облак прашине, растерао све шетаче унаоколо.
— Зашто бришете улицу баш сад.
ТИВАН ЛИСТ
Претплата: годишње
КА ИН
48 динара за 6 мес. 24 за 3 мес. 12
~
»"
"
~
___ЦЕНА_1 ДИНАР | а | а Зи пе риса
(Оно што ја овде износим, сматрам, да превазилази границе закон допуштенога.
Моју кућу познајете сугурно пре 45 година, знате, какав ми је био отац, јер је ваш лични пријатељ био. Мене сигурно познајете, ако не другачије, оно као љубитеља правде и истине. Па ипак када сам вам се жалио на рад једнога човека који наплаћује трошарину.
— Тако су ми наредили у исте ништа предузели...
општини!
— А тако, наредили! -— Рекох и уклоних се с пријагељем.
Чистач је и даље дизао прашину, а шетачи су обилазили и грдили човека ни кривог ни дужног. ·
а
Сељак из Кнића, Милоје Трифуновић жали се: У недељу налети један младић са бициклом на мога дечка. Дечко је пао врло незгодно на теме. Повреда је тешка. .
Свет који се ту затекао однео је одмах дечка у болницу.
Због тога, ја хоћу, тај случај да опишем, онако стварно како је текао. . |
Било, је то пред Божић, када сам натоварио кола пшени-. це да продам држави. Са колима сам отишао право у Грошницу. Тамо су ми казали да држава прима пшеницу у „Акционарском млину“ у Крагујевцу. Са колима натовареним пшеницом, пошао сам пут Крагујевца. Како сам се још тада осећао болестан, седео сам на колима дубоко замишљен, У таквом расположењу и не знам
Ту је указана лекарска помоћ када сам промакао поред пра ја сам извештен. Дошао сам | вих кућа града Крагујевца. Нау Крагујевац и отишао да ви- |једном иза мојих леђа проде-
дим дете у болници. Сутрадан дете сам извео из болнице али сам хтео да упитам лекара како даље да поступам у лечењу детета.
На улазу ме нису пустили. Капиџија Данило није хтео да ме чује. „Ноћас сам те пустио, али сад не можеш да идеш“. Било је 10 часова.
Концерат _„Абрашевића“
У суботу 23 марта приређу-.
је „Абрашевић“ — радничка уметничка група концерат са игранком, у сали хотела „Јадран“. Почетак у 9 часова.
ООАОВЕЋО ОНЕ
Господину Алекси Обрадовићу, претседнику општине крагујевачке Господине претседниче,
Сматрам за потребно, да вам упутим ово писмо. Не ради себе лично, него баш због угледа града Крагујевца. Када сте постали претседник града Крагујевца, дали сте реч, нама сељацима, да ћете у погледу продаје наших пољопривредних производа на крагујевачкој пијаци, бринути о заштити наших производа.
Знам сигурно да има доста сељака који су вам се жалили на неправедну наплату трошарине. трошарину,
и.
рао се неко. „Доле са кола“ и опсовао ми матер.
Сишао сам са кола и окренуо се у правцу, од куда глас долази и видео сам човека. Било ми је све јасно. Није ми било ни до чега, јер ме болест беше притисла. |
Том човеку, што наплаћује. рекао сам посве љубазно: „Видиш брате, да је то само пшеница“. Јер су се вреће лепо виделе из кола.
Он на моје речи није ни обраћао пажњу, већ ми је нанов опсовао матер и полетео на мене да ме удари. На мах сам заборавио на слабост коју сам имао, плануо сам свом жестином: Чим ми је пришао на два корака, стао је као укопан. Рат и муке научили су ме да млатим добро овакве нападаче. Чим јевидео своју погрешку, хтео је после да ме ни у варош са коњима не пусти. “4
Сељаци који су ту били и: грађани града Крагујевца, видели су једну неправду и сви су ми говорили да га тужим суду. Одмах чим сам сазнао. како се тај човек зове, ја сам вас, господине претседниче, о свему томе известио. И сад ми је, и ако болестан лежим у постељи, жао што је тај Радомир Жиловић, који наплаћује · трошарину, прошао јефтино.
Ово све хтео сам да прећутим, али ми се десило нешто на крагујевачкој трошарини. што никако није за ђутање.
Бодест — реуматизам, по-