Makedonija

124

МАКЕДОНИ JA

ховој младости није знало за Бугаре y њиховој земљи. Колико je успешан био бугарски покрет y Македоннји, навешћемо само два при.мера. Пре стварања бугарске егзархије, y Куманову су билесалш српске ш .оле. Оне су y почетку биле врло примитивне, јер су и.м учигељи били људи без шлоле, родо.м из Кратова, Велеса, Штила, или одатле из места. Кал ce y другој иолозини XIX века осетила потреба за y шгељи.ла са зилом спр.молг, Ку.мановци су довели за учигеља Жиз. a Марловииа, Србина из Војводине. Његов син иостао je Бугараш и егзархиски свештекик. 1 ) Други je npmiep још лепши. Још пре стварања Бугарсже Егзархије, дошао je уВелес за српсхог учи.еља Ђорпе Милетић, рођени брат во!)е срлскога иарода y Угарској, Светозара Милетића. Борба за е.манцилацију од Гр.<а затекла га je y Ма.чедонијн. Kao добар Србии ион ступи y борбу, али ce придружи онима, који су, по савету Русије, пришли уз бугарску струју и постане бугарски првак y Лlа>чедонији. Данас je његов син, Љуболшр Милетић (и име и ирези.ме су му српски) професор на универзитету y Софији, један од највећнх србождера. Поред све мржње иа Грле, поред све пршш.мљивости Службе Божје на слоленско.м језику, коју je нудила Бугарска Црлва и иоред свебугарске пропаганде, бугарски ycnex y нилад није био потпун. Велн.и део парода ociao je и даље по осећању српски. Једна треиина ма. едонског становништва, бојећи ce иобугаривања, волела je остати уз омрзиуту Грчку Патријаршију, него прнћи Бугарској Егзархији. Вели. и пак део оних, који су, из мржње према Грцима, прешли Егзархнјн, остао je такође по осећању српскн. Такво своје осећање Македонци су показали на најочевиднији начин. Кад ce, 1877 и 1878 године, српска војска приближавала Македонији велики део северне Македоније скочио je на оружје, да помаже акцију српске војске, која јој je носила сло-

i) J. X. Васпљевић, Јужна Стара Србија, 1, стр. 294 295.