Makedonija

ВУГАРСКА ПРОПАГАИДА

125

боду. 1 ) Кад je 1878 године, запретила опасност да Македонија остане y саставу Санстефанске Бугарске, Македонци су послали многе молбе српском кнезу Милану и Берлинском Конгресу да их не дају Бугарској. 2 ) Сем тога Македонци су развили и тајни рад y корист Србије. Тако јасно изражено српско осећање Македонаца Бугари су угушивали, било достављањем и шпијунажом турским властима, било терором. Никад ce и нигде није више шпиуиисало и денунцирало, но што су то Бугари чинили y Македонији. Бугарске владике, свештеници, учитељи и агенти нису бирали срества противу Срба. Они су им подметали велеиздаје, завере, па чак и прљаве ствари. Турски су судови били кратки, осуде немилосрдне. Огроман je број Срба платио главом или робијом y Солуну, Малој Азији и Архипелашким Острвима своје српско осећање. Бугарски je терор био још страшнији. Бугари нису зазирали од најгрубљих средстава, y угушивању српскога осећања y Македонији. Отварање сваке српске школе они су пратили, или демонстрацијама или нападима. У такви.ч je приликама долазило и до туче и до убијстава. Турске су власти увек биле на бугарској страни. Бугари нису зазирали ни од напада на незаштићене српске учитељице, ни на невине српске ђаке. Најстрашнији бугарски терор y Ma едонији отпочиње y време када je сриски нарол започео јавно изражавати своје српско осећање итражити српа;е шв:оле и српске свештенш е. Од тада отг!0 I ;иње систематско убијање Срба. Већ 1884 године, убили су Бугари Цветка Поповића учитеља y Лукову. После тога, убијства су све чешћа. 1885 године, основаше Бугари y Румелији комитете за пропаганду y Македо-

i) Ј. X. В 'с љср h, i'tnarci з Кулсгстсј и Псланачкој Кази (Браство кн.. XI, t р. 15C гџ: ље).

2) текаове ti х мо; a iсш(. ne з Дрк; ш е Apxi-.ве y Београду, публнковбо je Г Ј. X. Васвљеспћ. y Брашеу књ. XII h XIII, стр. 214 h даље,