Makedonija

128

македонија

онисија, и поставе га за старешину y манастиру. Дионисије je, читав месец дана, ложио своју пећ старим српским рукописина, док их није уништио. Он ce није зауставио само на томе. Знајући нешто од сликања, он премаже слике српских владалаца и записе око њих, и преко тога наслика фантастнчне и безначајне слике тица и змија. Кад су сељаци из околине опазили шта калуђер ради, било je већ касно. Једва су стигли да спасу слнку краља Марка и да оперу још влажне слике Светога Саве Не.мањића и Цара Уроша. Због оваквог поступка прогнау сељаци калуђера, али, ни рукописа, ни књига не поврате. У накнаду за сву штету оставио je Дионисије, на црквеном зиду, споља, своју слику, са натписом: „Дионисије Зоограф, Блгарин". Овај злочпн бугарских агитатора саопштио je очевидац, професор нсторије на Великој Школи y Београду, пок. П. Срећковић. 1 ) Руски академик, Н. П. Кондаков, којн je 1900 године, пропутовао Македонију, ради проучавања старе уЈметности y њој, са дубоким жаљењем говори о страшном варварству према манастиру Светог Димитрија „које je извршено из мржње бугарског свештенства према остатцима старе српске културе". Фреска оснивача овог манастира „уништена je као споменик српскога господарства y овим крајевима, y име бугарског патриотиз.ма“. 2 ) У манастиру Младо Нагоричано, Бугари су уннштили натпис нз 1330 године, y коме ce говорило о српској победи над Бугарима из те године. 3 ) На једној икони y манастиру светога Кли.мента, y Охриду, било je натпнса и знакова, који су потсећали на српску државу y Македонији. Бугари су све то уништили. 4 ) На два сата изнад Злетова, y клисури Злетовске Реке, налази ce стари српски манастир Успења Свете

') Гласнпк Српског Учепог Дрхи-.теа, гњ, XLVI, стр. 221.

2) Н. П. КоидаковЂ, Македоулп Петроград 1909, стр. 184 Види и С. Jireček, Gesch, đ. Serben 11, стр, 100.

3) H. П. Кондаков, Македон Iл, стр. 84.

4 ) Ibidem 262.