Menično pravo. I

64

Потппе пздаваочев састоји се, по правилу, из његовог имена п презимена, како се он већ обично потпшсује |Истина закон помиње само име пздатеља, али оно само (без презимена) неће бпти довољно, сем случаја кад меницу издају личности, које се и пначе само именом потпшеују. Ието тако при штањима односно Форме потписа свагда се мора водити рачун о већ уобичајеном скраћивању имена при потписивању, а не може се тражити увек пуно псписивање именај. Него ако меницу издаје каква Фирма, онда се ова и потписује начином, који је за њен потпис предвиђен, о чему већ важе особена правила. И онда има случајева где се цела Фирма мора написати руком потптеника (н. пр. кад се састоји у именима ортака као: Шеровић и Андрејевић, Мијат Дамјановић и Друг п т. д.); а имаде их опет где се назив Фпрме може ударити штамбиљом, а само потпшен овлашћеника бити својеручни (н. пр. код акцијонареких друшава — види потпше Београдске Тргов. Банке на Формулару код бр. 85.. — У сваком пак случају потпис трасантов мора доћи на меницу пи пспод текста меничног ; то захтева сама природа ствари, а то значи и законски израв подпис издатеља.

55. — Из разлога што је у добу редитовања нашег трговачког законика (1860. год.) било још доста неписмених трговаца код нас, допуштено је да п неписмени могу уз сведоџбу сведока издавати менице, како би се употреба ових што више омогућила и без Формалности при потврђивању код власти. И по одредби тач. 5. 5. 80. тргов. законика потше непиеменога издаваоца на меници важи, ако су писпу њени следећи услови:

а) ако један сведок потпише издаваоца, па овај поред свог имена крет стави (закрсти, нашише знак крста по обичају пред именом);

0) ако све то својим потписима осведоче онај,