Moj život i rad

немогућно једном раднику доћи до праведне награде.. Код нас, међутим, рад и једино рад решава о свему. То је један од разлога, због којих код нас нема титула. Већина људи којима се повери један део власти били би зацело на висини свога посла; али ако им прикачите титулу одвећ велику за њих, они се претворе у опаке шефове, и изгубљени су. Врло је чудан утисак који на ове људе учини титула. Одвећ; често, они је схвате као ослобођење од рада, ослобођење које они отприлике овако схватају: Сад ми не остаје ништа друго до да се сматрам великим господином и да ниподаштавам друге“. 11ревише злоупотребе се правило са тим почасним звањима, и индустрија је од тога много патила..

Долазио из затвора или са Университета... Сви знате игру „додавање прстена“. Мора бити да је та игра поникла у индустриским предузећима где се послови без престанка сваљују с једних на друге. Нема здраве организације без ових услова; Нужно је да сваки човек, ма каква била његова улога у производњи, кад види једну ствар која може допринети напретку предузећа у коме ради,. нужно је да сваки радник има осећање да га се та ствар тиче. Цео наш пресонал улази у фабрике или у наше канцеларије преко једног одсека за примање особља. Као што сам рекао, ми не употребљавамо стручњаке. Не узимамо људе ни по томе што су некад нешто радили, осим ако јереч о најскромнијемместу. И пошто не примамо људе због њихове прошлости, ми друге и не одбијамо због прошлости. г Никад још нисам наишао на потпуно рђава човека. И оно што је најгоре има своју добру страну.

70