Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
рака и 36 појединачних комада, а две збирке световних и 24 појединачних композиција. – Научно - етнографску вредност имају његови Венчки словеначких народних песама.
МИХИЧИЋ МИЛИЦА, салонска, дама, загребачког Народног Казалишта (17/1 1864, Цриквеница). Школе је учила на Реци, у самостану Бенедиктинки. 1890 ступила, је на позорницу, и то одмах као Сидонија у Дапбег-овом Егошопе-у и доживела је први успех. Од тога времена развила се њена уметност с једнаком снатом у два правца: салонска комедија и социјална, драма. Нарочито се истакла у руским и Стриндбертовим | натуралистичким ~ комадима. Први су јој успеси били: Хана у Хауптмановом Киријашу Хеншлу и Анисја у Толстојевој Тмини. И у једној и у другој струци показала је дубоко познавање женске душе. М. је реалистичка, глумица, која се усавршила у природном глумљењу. 31/4 1990 прославила је 30-годишњицу _ позоришног paja, Батајевим (ВакашШе) Дететом љубави, коју је драму сама превела, као што је превела још и многе друге. Октобра 1926, креирала, је Бакицу у Кулунџићевом Шкорпиону с ванредним успехом, прешавши овом улогом у старачку струку. TORO
МИХОЉАЧЕ, Bpcre Kpymaka, које дозревају о Михољу-дне. Обично су то различите локалне врсте, изгајене каткада калемљењем, но чешће из семена.
2
МИХОЉСНИ ЗБОР, полуоток у Боци , Которској. Пружио се правцем од југо-
истока к северозападу 12 км далеко између отворенога мора и Луштичкога Затона на западу и Тиватског Затона на истоку према Хердег Новоме, до кога (од Роса) има 4 км, док се у Кумборском Теснацу приближио северној обали Боке на 08 км. Географске су му координате: 42922" (рт Кочишта) и 49926 северне ширине, а 18933“ (рт Луштица) и 18949) источне дужине од Ip. Североисточна, обала пружила се управице, док је југозашадна, изровашена морским драгама. Од њих су најзнатније: Жањица (пред њом шкољ Рондони с тврђом Мамулом) на западу, и Трасте на југоистоку. Између Трасте Драге и Кртолске Драте (Тиватскога, Затона) 4 км дуга превлака само је 2 км широка. Њом се полуоток М. 3. држи копна (Жупа). Површина му запрема, 60 км“. Површје је полуотока. бреговито. Главна се избрежина диже у његовој оси, у којој се истичу највиши врхунци Обостник (586 м) и Дисанова Гомила (448 м).
Политички запремају полуоток 2 општине, Кртоле и Луштица, са, 1.953 становника (90% су православни, a, 10% римокатолици). М. 3. неки зову и Луштица, (Талијани 'Трасте). Старо име М. 3. долази од негдашњега василијевскога мана-
МИШАР
стира Св. Михајла Арханђела на острвцу Превлаци, у Тивалскоме Затону. J. Mn. МИЧАТЕНК ЉУДЕВИТ ДР., адвокат (25/8 1874, Кисач, Бачка). Гимназију је свршио у Сарвашу, Краљевом Храдецу и Кечкемету, а права у Прешову, Дебрецину и Будимпешти. 1902 отворио је у Новом Саду адвокатску канцеларију. Борио се против мађаригације, те је био секретар српекословачке – народносне | странке и члан ексекутивног одбора словачке народне странке у Турчанском Св. Мартину. 1902—1914 био је редактор Долноземског (Словака и бранилац у многим политичким парницама. Од 1918 М. је председник словачке народне странке, а од 1921 председник Чехословачког Савеза у Краљевини ОХ(О. MI. JI.
МИЏОР, врх и планински венад у Орбији, на граници наше државе са Бугарском, највиши део Отаре Планине. М. је претежно саграђен од ситнозрног црвеног пешчара, и конгломерата, услед чега су му облици доста благи, скоро без кршева. Венац М. пружа се од северозапада према југоистоку. На северозападу је одвојен од венца Орлова Камена око превоја, Светог Николе (1.444 м), а на југоистоку развођен између изворишта ~ Јеловичке Реке и Мисленице одвојен је од лука, Кома, и Оребрене, у Бугарској. Највећи висови на, М. су: Репљанска. Црква, (или Међова Црква) 2.004 м, Миџор 2.186 м, Мартинова, Чука 2.059 м, Голема Чука, 2.014 M, Вражја, Глава, 2.026. м, Три Чуке 2.032 м, Дабишин Врх 2.118 м. Од врха М. ка југозападу одваја се простран и шумовит повијарац, на коме су истакнути врхови: Жаркова Чука 1.996 м и Бабин 930 1.827 м, а од Три Чуке се у истом правцу одваја повијарац Браткова Отрана или Драгалица, висок 1.800 м. Ка југу се одваја други повијарац ca висовима: Копрен 1.935 M, Отрашна Чука 1.770 м. Највећи део овог планинског венца је пошумљен, а снежаничких улока, односно утолеглица, има. једино Ha, M. — Југозападним подножјем. М. пролази друм Књажевац—Кална—ППирот—Протопопинци, делом и железничка, пруга Београд—Ниш—Оофија, a северозашадним крајем води друм Кална—Чупрење—Видин и Лом Паланка.
ПИВА
МИШАР, мала висораван код Шапца, на којој су Орби од 928/7 1806 подигли једно доста пространо и прилично добро и вешто израђено утврђење у облику шанца, и где су 1/8 однели сјајну победу над Турцима, најславнију у целом првом устанку. B.
Бојна Мишару 1/8 1806. После мнотих ранијих покушаја да заузму Шабад, Срби устаници, победив Турке код Чучуга, пошли су поново на Шабац и стигли 20/5 пред варош. Не могући заузети Ша-
= 851 Ž