Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
·1915—1916 био је на лечењу.
А
Дринске),
"старства, Војног,
1903—1907 био је у пенсији. Био је хоно-
рарни и редовни професор Војне Академије 1898—1902 и 1903—1904 (стратегија.
-на вишој школи).
У рату 1876 био је командант Колу-
бареког батаљона, као питомац Артиле-
риске Школе и као потпоручник. У рату 1877—1878 био је командир чете (у 7 пуку). У рату 1885 био је командир чете (у 5 пуку). У рату 1912—1913 био је помоћник начелника штаба Врховне Команде. У рату 1914—1918 био је помоћник начелника штаба Брховне Команде, командант II Армије (1/11 5 1914—1915). 1916—1/7 1918 био је командант 1 Армије. Од 1/7 1918 до краја рата био је начелник штаба,
Врховне Команде.
Поред многих расправа из области ратне вештине, штампаних у Српској Војсци и Ратнику, штампао је Стратегију (1907) и превео је са немачког Тактику од Балка.
ВБ. Белић.
МИШИЋ ПЕТАР, ђенерал (21/8 1863, Рајац. Неготински — 929/5 1921, Беч). По свршетку 7 разреда гимназије у Неготину и Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1882. За инжињерског потпоручника, произведен је 99/8 1885, за, Ђенералштабног капетана. 2/8 1895, за пешадиског пуковника (у резерви) 11/8 1914, за ђенерала,
21/10 1918. До 1887 био је водник у инжињерији, 1887—1888 био је државни пи-
томац у инжињереском батаљону у Русији (5 саперски), 1888—1891 слушалац Николајевске 'Ђенералштабне Академије
у Русији. 1891—1892 био је водник у пе-
шадији, 1892 командир ђачке чете, 1899
"до 1896 помоћник и начелник ђенерал-
штаба дивизиске области (Дунавске и 1896—1899 командант батаљона у пешадији, 1899—1908 командант пешадиског пука (12, 15 и 6), 1903—1904 начелник опште-војног одељења | Мини1905 поново командант пука (7), 1906—19/4. 1915 био је, по свом пристанку, у пенсији (због учествовања у завери 1903), 1915 је реактивиран. Од 7/19 1918 до смрти био је командант дивизиске области (Дунавске). 1892—1896, 1897 до 1900 и 1902—1906 био је хонорарни и редовни професор Војне Академије (математика, геодезија и тактика на нижој ШКОЛИ).
У рату 1885 био је водник пионирске чете Шумадиске дивизије. У трату 1919 До 1913 није учествовао (био је у пенсији). У рату 1914—1918 био је: 1914 командант разних здружених одреда, 1915 командант здруженог одреда и командант деповске команде, 1916 помоћник команданта дивизије (Моравске), 1916—1917 судија у војном суду за официре, 1917—1918 командант дивизије (Шумадиске).
Поред чланака, студија, оцена и приказа у Ратнику, написао је и штампао Тактику (своја предавања). В. Белић.
МИШКАТОВИЋ
МИШКАТОВИЋ | ЈОСИП, ~ публициста, књижевник и политичар (6/3 1836, Церник — 92/10 1890, Загреб). Учио је гимназију у Пожеги, па је дошао у загребачко семениште, које је после неколико тгодина оставио, испољујући више самосталног суда. На М. молбу примио га је владика Штросмајер у Ђђаковачко семениште. ОСвршивши теолошке и философске науке постао је М. суплент у Осеку, а 1860 је премештен у Загреб, у гимназију. Ту је започео своју публицистичку каријеру, којом је свратио на себе пажњу. Сарађивао је стално у Повзору, у коме је увео рубрику Обзор, у којој је расправљао о спољашној политици. У 95 години изабран је за посланика на хрватском сабору, где се истакао као жесток противник Шмерлинговог система. За то је 1863 отпуштен из службе. Штросмајер, који је нарочито ценио М. одличне способности, послао та је онда о свом трошку на студије у Бон и Берлин, где је слушао чувене историчаре Ранкеа, Момзена, Сибела и др. Из Берлина се јављао у Позору политичким дописима, које су савременици (на пр. ПЏерковац) оценили као класичне продукте хрватске журналистике. Не свршивши наука, не положивши испита вратио се у Хрватску после две тодине (1865). Тада је опет биран као посланик за хрватски сабор, и то као члан народнолибералне странке. 1867 борио се М. с народно-либералном странком против дуализма, преузео је уредништво Позора, а кад је овај био обустављен, преселио се у Беч, где је уређивао Нови Позор, Док му није забрањен улаз у Хрватску и Славонију (1869). После тога се преселио у Сисак, где је уређивао Заточник. М. се одликовао у то доба необичном новинагрском вештином и ретком патриотском смелошћу.
Од 1873 (ревизије нагодбе) постао је М. унионистом и није пошао са, Мразовићем, кад је 1881 основао независну народну странку. М. је од тада постао главни стуб унионистичке – (мађаронске) странке. И ако није био правник, народна (мађаронска) му је странка. поверавала, најважније функције у саборским одборима и у ретниколарним депутацијама, тде је фунтирао као известилац. М. је вршио и функцију кр. земаљског архивара. Невависни народни борци нису му могли опростити издајство народне ствари.
Крајем педесетих година, кад још Хрватска није Тургењева ни по имену познавала, почео је М. преводити његове новеле. Тако је 1859 превео његовог Фауста (у Јадранској Вили), а шездесетих година у фељтону Обзора, Руђина, Дворјанско (Племићско) тнездо, Шрву љубав и т. д. Матица Хрватска издала је његов превод Тургењевљеве Кларе Милићеве. Ови су се преводи сматрали узором хр-“ ватске стилистике.
= 853 -—