Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МИШКОВИЋ

Литература: Обзор 3/10, 4/10 1890;

Јубиларни број Обзора 1910, 106. М. Прелог.

МИШКОВИЋ ГРУЈА, пешадиски пуковник (25/11 1825, Кадина Лука, Ваљевски — 14/1 1880, Београд). 6/2 1843 ступио је у редовну војску. За време мађарске буне 1848 био је командант србијанских добровољаца у одреду војводе Стевана Книћанина, учествовао је у свима борбама; 1549 произведен је у чин капетана и одликован орденом Марије Терезије. По повратку није му признат чин у СОрбији, већ је 26/1 1850 произведен у чин пешадиског потпоручника; за капетана П кл. произведен је 10/1 18692, за мајора, 1872, за потпуковника 10/4 1876, за пуковника 5/11 1876. — 1850—1860 био је М. водник у стрељачкој чети (јегерска рота) у Беотраду, 1860—1864 био је командир стрељачке чете у Крагујевцу, 1864—1867 био је командант шабачке бригаде (бригадног округа) народне војске. 1867 био је одређен да спроведе на једној лађи са 16 шлепова, турску војску, која се налазила у предатим традовима, од градова до Рушчука, 1868—1872 био је командант Baљевске бригаде народне војске, 1872—1874. био је командант 1 батаљона, стајаће војске (у Београду), 1874—1876 био је поново командант Шабачке бригаде народне војске, 1879 до смрти био је начелник инвалидског одељења Министарства Војног. — У боју код Перлеза тешко је рањен. У рату 1876 био је командант добровољаца. на Дрини, у рангу команданта дивизије и у боју код Бјељине (8 јула) тешко је рањен. У рату 1877—1878 био је прво командант Београдског града, а затим KOмандант Дринске дивизије. — М. јуначка. дела била су опевана од многих песника. (Ђура Јакшић, Андра Книћанин). М. је сматран као пример ратног пожртвовања и храбрости. В. Белић.

МИШНОВИЋ ЈОВАН, Ђенерал (6/7 1844. Неготин — 90/10 1908, Београд). Основну школу и полугимназију свршио је у Нетотину, 5 и 6 разред у Београду. Ступио је у Бојну Академију 1860. Артилериски потпоручник постао је 1/10 1865, Ђенералштабни капетан 1 кл. 4/1 1875, Ђенералштабни пуковник 9/9 1876, ђенерал 22/2 1894. Пенсионисан је 1897. До 1/4 1874 био је на служби при Отрагарској барутани, штабни официр у Рудничком и Јатодинском округу. 1874—1876 био је у опште-војном одељењу Министарства ВојHOT, па командир чете и шеф Ђђенералштаба Алексиначке војске. Од 4/8 1878 био је ађутант Њ. В. Књаза, па министар Војни (од 1/10 1878). Од 19/10 1880 био је на располежењу до 1/4 1882, када је постављен за начелника Ђенералштабног одељења Главног Ђенералштаба. Од 12/10 1888 био је начелник штаба активне војске, од 1/3 1886 командант Шумадиске дивизије, од 30/4 1888 начелник

Главног Ђенералштаба и инспектор пешадије, од 18/9 1890—1/4 1893 гувернер краља Александра [, од 13/7 1893 начелник Главног Ђенералштаба, 1896 министар Војни.

У рату 1876 био је командант Јагодинске бригаде, начелник штаба Ибарске војске, командант обе Чачанске и Ужичке бригаде П кл. и командант Књажевачке окружне војске. У рату 1877—1878 био је начелник штаба Тимочког кора, начелник операциског одељења, Врховне Команде. У рату 1885 командант Дринске дивизије.

Био је у службеној мисији на француским маневрима 1882, пратио је Њ. В. Краља у Русију, Аустрију и Француску (1891) и у Цариград (1894). Руководио је: првим корпусним маневрима у (Србији (1894). Био је сенатор.

Сем врло много радова, поглавито из.

војне географије, историје ратова, тактике и ботанике, штампаних у листовима и часописима (Ратник, (Отаџбина, Војин, Србија, Будућност, Исток, Школа, (СОтаринар, Гласник (Српског Учевног Друштва и другим), засебно су му штампани радови: Путовање по Србији (1874), Опис Рудничког Округа, са сликама и картама (1872 и 1875), Опис Књажевачког Округа, с картом (1881), Топографски речник Јагодинског Округа (1884 и 1886), Хидрографија независне Кнежевине Србије, с картама (1880), Косовска битка, с картом и плановима (1890), Српска војска и војевање за време устанка од 1884 до 1885 год. (1895), Рат Србије са Турском 1878 т. (службено издање), Облик цешадиске борбе (1876; превод са допунама), Неке напомене за тактичко вежбање трупа (1987), Пешадиски редов (1887), Свети Сава и Српски Народ (1888). Доста је М. превода, реценсија и бележака штампано у Ратнику и Војину, а народних

умотворина (загонетке, песме и приче) у .

Вили и Матици (1866, 1867, 1868, 1869 и 1870). За време М. првог министровања. покренут је Ратник и Војни Лист.

В. Белић.

М. је писао и историске студије и чланке, а публиковао је и историске изворе, самоучки, али савесно. Улазио је и у историске полемике, но у препирци са Љ. Јовановићем око Косовске битке није био срећан (Отаџбина 1891—1899), док је о Маричкој битци дао добар рад (Глас, 58). Монографије из историске географије боље су му од чисто историских студија. Оставио је мемоаре. — Главнији HCTOриски радови: Грађа за новију историју Србије (Гласник, 48), Неки стари градови и њихове околине (Отаринар, 1887 и 1888), Српска војска и војевање за време устанка, од 1804 до 1805 (Глас, 47) и Каменички бој 19/5 1806 (Годишњица, 238).

МИШКОВИЋ МИЛУТИН, ђенералштабни пуковник (24/7 1864, Шабац). По свршетку реалке у Београду, ступио је 1/9 1882

— 854 —