Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Ба Би

у Војну Академију. За артилериског потпоручника произведен је 29/8 1885, за капетана 992/2 1893, преведен је у Ђенералштабну струку 1897, за Ђенералштабног пуковника произведен је 15/8 1908, стављен је у пенсију (по молби) 5/5 1911, реактивиран је у чину пешадиског пуковника 14/10 1920, пенсионисан 1921. До 1887 био је водник у пољској и коњичкој артилерији, 1887—1888 био је у пољској и коњичкој артилерији и Артилериској школи гађања у Брну у Аустро-Угарској. 1888—1890 био је на вишој школи, 1890 до 1895 био је командир батерије у Артилериској подофициреској школи и коњичкој артилерији. 1895—1897 био је на припреми у Главном Ђенералштабу, 1897 до 1898 био је шеф спољњег одсека ГлавHor Ђенералштаба и ордонанс официр Њ. В. Краља. 1898—1899 био је командант батаљона градског артилериског пука, 1899—1900 командант пешадиског батаљона, 1900 командант пешадиског пука (9), 1900—1902 био је начелник ђенералштаба дивизиске области (Дринске), 1902 до 1903 командант пешадиског пука (18 и 7), 1903 шеф унутрашњег одсека ГлавHor Ђенералштаба, 1903—1908 начелник историског одељења Главног Ђенералштаба, 1909 помоћник команданта дивизиске области (Шумадиске), 1918—1919 командант | пуковског округа (Кумановског), 1919—1920 командант Струмичког окупационог одреда и Отрумичке Области. Био је професор Војне Академије 1898 и 1904 (артилериска правила и стратегију).

У рату 1885 био је водник у пољској артилерији. У рату 1912—1913 није учествовао. У рату 1914—1918 био је начелник ђенералштаба дививзиске ~ области (Шумадиске), командант Митровачког, Шабачког, Подринског и Албанског одреда (до 1916).

Поред знатног броја чланака у Ратнику, написао је: БВојно-стратегиска, статистичка, студија источне Босне и западне Србије са Новопазарским (СОанџаком (поверљива. студија). В. Белић.

МИШОВНИЊА, велика четвртаста куповна марама, угасито плаве боје, са пуно ситних белих пегица. Носи се у Baнату. УЗ

МЈЕД. РВ. Минца.

МЈЕЧАНИЦА, река у Босни, лева притока Уне. Извире на западној страни Козаре Планине, под Мраковицом (808 M). Са изворишта тече према западу-северозападу, а од места Мјечанице према северу-северозападу и северу. У Уну се улива око 2 км низводно од села Комленца, преко пута Бачина, односно 5 км узводно и западно-северозападно од Босанске и СОлавонске Дубице. Главније притоке су: Похарна са леве, а Маглајичка, са десне стране. Дужина, М. тока је 294 км,

а површина. слива 236'2 км“. 7. HB.

МЛАДА СРБАДИЈА

МЛАВА. 1: Област која обухвата слив реке Млаве, и то од њеног излаза из Горњачке Клисуре, па до косе која одваја Млаву од (Стига. (В. Пожаревачка

Област.) Литература: Љ. Јовановић, Млава (Насеља, књ. 9). ПаК И

2. Река у Србији, десна притока Дунава. Извире под Мечибаром (867 м) из снаж ног врела, око 1 км јужно-југозападно од варошице Жагубице, а непосредно испод врела прима са десне стране као прву притоку Тиснишу. На горњем току, до села Изварице, М. тече, у врло неправилном току, кроз пространо Тршко Поље, чинећи две велике окуке, а одатле се пробија кроз клисуру између Великог Брда (519 м), Радањина Врха (469 м), Растичког Брда (411 м), Кипроваче (516 м) и кроз Горњачку Клисуру. При излазу из ове М. тече према северу-северозападу, 2. од Великог Села све више у правац севера, одакле је ток М. врло вијугав. Ушће М. у Дунав је 3'5 км североисточно од Костолца, преко пута острва СОредо-Протнијак. Главније притоке М: су са леве стране: Чокордин, Бусур и Крупаја, а са десне: Витовница. Дужина М. тока је 109 км, а површина слива 1.710 км“. При средњем најнижем водостају M. располаже хидрауличком снагом од 14.800 НР.

77. PB.

МЛАВСКА · ШТЕДИОНИЦА, Петровац. Основана. је 1887. Капитал је 500.000. Фондови 315.286, улози | 3,098.833, — менице 1,765.090, дужници 1,209.079, непокретности 71.108 Дин. Дивиденда 20%. Председник је Марко Н. Московлић, директор Драг. Д. Оелинкић. H. C.

МЛАДА НЕДЕЉА се у народу замишља као жена у белим хаљинама. Обично се срета на раскрсницама или где седи на плоту у бело као снег обучена. На поздрав »Помоз Бог« или »Хваљен Исус«, одтовараће тихо и љубазно и неће никад никоме да шкоди. То митеко биће надограђено је, вероватно, на представи М. Н., прва недеља по млађаку, за коју наш народ везује различна, своја веровања и гатања, као на пр. да болесници тога, дана. најлакше озгдраве, ако се окупају у ком извору или се напију његове воде, да ће ловац оног дана најлакше убити зеца и т. д. Ако неко хоће да му тек у кућу доведеHa домаћа, животиња, као пас, мачка, кокош и др, остане у дому, а не бега у комшилук, треба да је на М. Н. узме и три пута главом а три пута ногама крене њоме и повуче малко по зиду од крушне пећи. JI. B.

МЛАДА СРБАДИЈА. 1. Лист Уједињене Омладине Српске за књижевност и науку. Излазила је у Новом Саду 1870 до 1872, под уредништвом А. Хаџића. Као омладински орган М. С. је била угледан и значајан Лист.