Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МЛАДЕ

2. Илустровани, забавни и поучни лист. Ивлазила је три пута месечно 1876 у Бечу.

3. Недељни омладински лист. Излазио је 1912 у Београду, под уредништвом одбора. УЛ

МЛАДЕ, река у Херцеговини, у Љубушком Пољу. Тим именом се зове само на току кроз поље. На горњем току зове се Тихаљина, на доњем Требижат. Кроз Љубушко Поље М. углавном тече од северозапада према југоистоку, и на већем делу тока је канализирана. Дужина М. тока, је 925 км. Притоке М. су: Вриоштица, коју хране неколико извора, и Брза Вода, која из Растока улази у Љубушко Поље. JI. DD:

МЛАДЕН |!|, кнез брибирски, хрватскодалматински бан 1312—1399. Наследио је богату и сјајну баштину свога оца Џавла, [али је наследио од њега и рат с Млечанима, због Задра, који им је Павле отео. Рат с Млечанима око Задра трајао је до 1313. Тада се М. морао одрећи назива кнеза од Задра, и права, што их је вршио као кнез у Задру. После тога на све се стране почели јављати непријатељи. М. се зато приближио Млецима, и они су та наименовали за грађанина. млетачке општине (1314). 1316 створена je читава коалиција против М. Када је 1314 умро српеки краљ Драгутин, који је владао Оремом, Мачвом, Браничевом и једним делом Босне, почели су се отимати за његову земљу М. и краљ Милутин. М. прогласио се тада баном читаве Босне. 1318—1320 ратовао је на страни Карла [ Анжујца против Милутина у Мачви. Од М. су се почели одметати и далматишски градови, нарочито Шибеник и Трогтир и ставили су се под заштиту Млетака (1322). Млечани су тада против М. оргтанизовали неке хрватске кнезове. 1322 сазвао је М. сабор хрватских кнезова, због Шибеника и Трогира. На том сабору дошло је до сукоба између М. и кнезова. Кнезови су тада склопили савез да униште М. Против М. дигао се и рођени му брат Павле Џ, који је се Трогиром начинио уговор против брата; они су му обећали, да ће му помоћи, да постане бан у Хрватској. Уз М. остао је само брат му Јурај П, тосподар Клиса, Омиша и града Оплита. У лето 1329 навалили су кнезови, под водством славонекога. бана. Ивана Бабонића, на Скрадин, М. столицу. M. је морао да се повлачи пред надмоћним противницима, и они су га победили близу Клиса. У уверењу да му је краљ склон, пошао је М. из Клиса у Книн, да се поклони краљу. Ту га је Карло 1 заробио и одвео у Угарску. — М. је био пријатељ наука п уметности.

Литература: ВБ. Клаић, Брибирски кнезови од племена Шубић до год. 1347 (1897): 1. ТћаПбсту, Прилози к објашњењу извора босанске историје. |. Прилог

к животопису Младена Шубића бана босанског (Гласник Земаљског Музеја за Босну и Херцеговину, 5, 1898). : М. Прелог.

МЛАДЕНОВАЧКА БАНКА. Основана је 1907. Централа Младеновац. Капитал је 1,000.000. · Фондови 8.968. остале резерве 84.720, улови 784.279, повериоци 209.671, менице 490.144. зајмови на залоге 5.000, дужници 129.226. непокретности 1,444.337, роба 967.107, вредећи папири 13.155, дДобит 11.759 Дин. Председник је био Јеша С. Миленковић. ШТО

МЛАДЕНОВАЧКА КИСЕЛА ВОДА. Извор је алкално-муријатичне киселе воде 31:57 C. Лечи катаре органа за дисање и за пробаву. Железничка је станица Младеновац. Приватна је својина.

JE H.

МЛАДЕНОВИЋ ВОЈИСЛАВ ДР., професор (25/7 1884. Јагодина). Учитељску шкоду свршио је у Јагодини 1902. До 1912 био је учитељ у разним местима у Србији. Те тодине послат је од Министарства Просвете на даље студије, али се већ у јесен вратио због рата. Идуће године отишао је поново на страну, али се 1914 опет вратио у рат. Приликом повлачења кроз Албанију био је тешко рањен и заробљен. Утекао је из бугарекога ропства, и сачекао је ослобођење у Јагодини. 1919 је опет отишао у Цирих, где је положио докторат (1921). По повратку био је неко време инспектор Министарства за Социјалну Политику. Затим професор учитељске школе у Београду, а сада је надзорник основних школа за град Београд. У своме листу Наша Школа (1907—1919) и у друтим стручним листовима заузимао се за школску реформу. Због реформе религиске наставе дошао је у сукоб с Архијерејским Сабором. Мањи су му радови растурени по часописима (Педатогика. Ђорђа. Кершенштајнера, Примитивни душевни живот, Хришћанско-средњевековно схватање живота, штампани су у Просветном Гласнику 1992 и 1924). Засебно је издао: Uber die Grundlage der Erziehungslehre {Padag. Magazin, 1921), OcHoBH науке о васпитању (1999). M. HI.

МЛАДЕНОВИЋ ПАВЛЕ КРАЈИСЕВИЋ, комитски четовођа (Јачинце, општина довезенска, округ кумановски — 'Опасовдан 1905. Белаковац). Под навалом Бугара у наше крајеве, морао је и М. признати егзархат и постати егзархиста. Провео је много тодина на печалби у Румунији и Бугарској, али српско осећање у њему није било утрнуло, и своју је децу, и ако етзархиста, дао у српску школу. — Био је већ зрео човек, када је започета наша четничка акција, и М. јој је одлучно пришао. Није се бојао ни Бугара, који су га дотле рачунали као свога човека, ни Ферата Зубовског, чији је чивчија био. Постао је неуморан пропагатор за српску

— 856 —