Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

народну ствар, а како је одлично познавао цео кумановски и кривопаланачки крај, као и цео Козјак, водио је врло вешто своју чету. Учинио је великих услуга вашим четама, нарочито у борби на Челопеку, где је стигао да са својим четницима заузме челопечки вис, пре него што су стигле наше чете, које су се повлачиле од Никуљана. Да није било њега, Арнаути би заузели тај вис пре наших чета и борба би се свршила нашим поразом. На Спасовдан 1905 Турци су, издајом, открили његову чету у Бељаковцу и у борби. која се развила, Чика Павле М. је јуначки погинуо. Његову чету преузео је затим његов син Јаћко, али и он је ускоро погинуо. М. је био необично леп и необично јак човек, тако, да се о њетовој снази чудеса причају. M. M.

МЛАДЕНОВИЋ РАНКО ДР,, књижевник (28/6 1893, Широт). Средњу школу је свршио у Београду, а философију је студиpao y Цириху и у Женеви. Докторат је положио у Берну. 1921 постављен је за суплента гимназије у Београду. 1929 до 1923 био је уредник часописа Мисао. 1928 постао је професор, и у исто време ушао је у београдско Народно Позориште за чиновника управе и помоћног редитеља. 1925 био је кратко време шеф кабинета министра Просвете, а затим је постављен за тенералног секретара Народног По080ришта. — М. је почео још као студент да пише стихове и позоришне кронике, и после се често јављао по књижевним часописима и дневним листовима. За време једногодишњег уредниковања у Мисли покушао је, да око тог часописа окупи присталице последњих струја у књижевности. Још није издао збирку свих својих песама, а 1926 почео је да штампа у засебним свескама своје драмске татке: Синџири. 18. JJ

МЛАДЕНЦИ, празник Четрдесет Мученика или Четрдесет Светих (долази и под именом Мученици). Код православних се светкује 9/3. За М. су везани различни народни обичаји. Тако на пр. у многим крајевима, ујутру рано на М. иде сеоска младеж у шуму да бере дренов цвет, који се доноси кући и даје сваком кућном чељадету по један, да та прогута са наменом, да буде здраво и јако као дрен. Некада се је то »полажење у дрен« обављало свечано и са извесним церемонијалом, али се тај обичај сада из године у годину све више губи и постаје, елично другим старим природно-религиским обичајима, више предметом дечије забаве и занимања. На неким местима се одржава, обичај, да на М. младеж оба пола излази »на оро«, што се раније такође на свечанији начин обављало. Том би се приликом 'особито младе невесте, доведене те зиме, обукле у свечано рухо и накићене клањале сакупљеном народу. Негде је обичај да се на М. напаљују расадници, т. ј.

, нанесу се дрва, запале и изгоре,

МЛАДОСТ

па се онда тај простор прекопа и по њему се посеје купусни расад, и веле: не фали рода изобиља. Има их који кажу, да на тај дан треба попити 40 чаша. На многим местима тога дана изјутра месе кравајчиће, а понегде их зову и младенчићима, разног облика (нож, кола, маказе, сабља, овца, пиле и др.), па деле деци, која их носе по кућама и у замену за њих добију од других домаћица друге. Ти се младенчићи Деле и свакоме тосту и намернику, који дође у кућу тога дана. Оваки је тај кравајчић премазан медом и озго избоден »базовом« цевчицом. Погдешто на М. залепљују на зид од куће товеђу балегу, која поседује особиту лековиту моћ, и што је добро да се нађе у кући нарочито кад се ко посече или иначе задобије рану. Кадшто М. пролазе под именом Ов. Младена, што се нарочито чује у здравицама, на пр.: »Св. Младен да омлади да Бог да...«

У католика се М. празнују четвртог дана Божића и, са алузијом на библиску летенду о поубијаним малишанима OJ стране краља Ирода, када је тражио малога, Исуса, на неким местима мајке тога дана ујутру, више за шалу, бију децу каквом гранчицом, и при томе говоре: »Пусти зло, узми добро!« То исто раде и деца једно другоме после преко целога дана. П. Булат.

МЛАДИ ЗАДРУГАР, лист за задружно образовање сеоске омладине. Излази од 1924, у издању Главног Савеза Орпских земљорадничких Задруга у Београду.

234 ОИ.

МЛАДО-НОНСЕРВАТИВЦИ. Ђ. Политичке странке у Србији пре органивадције.

МЛАДОСТ, ~ југословенско ~ академско тлазбено друштво у Загребу. Пошто је академско певачко друштво Лиру влада распустила, 1900 успело је загребачкој омладини, да оснује ново удружење под именом М. Као код свих осталих наших певачких друштава, тако се и, рад М. кретао у културном и пационалном смеру. У циљу да што више популаризује нашу локалну музику, приредила је M. многе концертне турнеје у све наше пределе. 1904, унаточ запрека аустриске власти, суделовала је М. на свечаностима крунисања краља. Петра у Београду. 1906 М. је била на свесловенском конгресу У Софији, а. 1911 је суделовала у Прагу на прослави педесетотодишњице Хлахола и концертовала, је у Прагу, Шлзњу и Буђејовицама. До Оветског Рата наступила, је М. око 400 пута. Неко време је М. сав свој приход давала Дружби Ов. Ћирила, и Метода за Истру. Музички рад М. до Светског Рата није био чисто артистичан. Диригенти који су деловали у М. у ово доба су: Јосип Цанић. Отанко Отраже ницки и Божидар Широла. На почетку

— 857 —