Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
МЛАЂ
рата аустриске су власти обуставиле рад М. — После ослобођења, М. је прионула уз музичко-националистичка, уметничка. настојања наших новијих композитора. Први потицај том раду дао је М. диритент Оскар Јовзефовић. М. је приликом своје двадесетогтодишњице извела циклус хармонизација југословенских пучких попевака А. Добронића, а 1921 приредила је концертну турнеју у Пољској. Рад у овом смеру наставила је М. под диригентом Јаковом Готовцем. Значајан је концерат М. млађих националистичких взутора, Готовца, Гргошевића, Тајчевића и Матетића. А. Добронић.
МЛАЂ, МЛАЂАН (млад месец) је један од природних појава, за који су везана многа и различна веровања нашега народа, и то на основу 7. зв. симпатетичности природе и њених појава према човеку. Тако на пр. ко за М. стриже овце или се шиша, и њему и благу брзо ће опет нарасти коса одн. вуна. Отуда и обичај, да девојке и младе снахе потшишавају своје плетенице о младу месецу, да би им што веће нарасле. За М. се нипошто не сме износити ђубре ни на Ђубриште ни на њиву, јер ће се ужећи и од њега неће бити никакве користи. О М. се не коси трава, јер ту траву благо неће никако да једе. Ни сечење дрвета за грађу не сме се обављати за млада месеца, јер ће иструнути и брзо пропасти. И ракови су за пуна месеца пуни, а за млађа правни, па се за М. и не лове. О М. или мени (уштапу) жене неће ни да перу рубље, јер ће им се све исећи и онда лако подерати. Напротив, ко за М. има у џепу ситнога новца, нека погледа у њ и тресне њиме, па му целога месеца неће недостајати пара. JL B.
МЛАТИЛИЦА. БЂ. Вршилица.
МЛЕКАРСКА ИНДУСТРИЈА развила се и у нашој држави у три облика, као планинска (Бачила), кућевна и фабричка. Први облик развијен је нарочито на планинама Источне и Јужне Србије (Стара Планина, Шар-Шланина и др.), у Босни, Црној Гори и Далмадији. Као кућевна, индустрија прерада млека саставни је део пољопривреде у целој држави, и млеко се прерађује у првом реду за кућевну потребу, а вишак се носи на трг, у оближње градове. Задругарски облик, који чини прелаз ка фабричкој производњи Maca, и сира, тек је почео да се јавља, и данас има око 70 млекарских задруга у држави, највише у Србији и у Оловеначкој. Тако исто и индустриска (фабричка) прерада млека, која је у неким крајевима наше државе била добро развијена, уназађена је ратом, аграрном реформом, секвестрацијом великих поседа и смањењем броја товеда, за време рата. Стога се првих неколико тодина после уједињења увозило доста млечних производа. Данас се фа-
19990 5
бричка производња сира и масла опорав-
ља, ранија предузећа повећавају производњу и стварају се нова предузећа, већином мањег обима. :
У нашој држави има око 30 фабричких предузећа за прераду млека. Од њих је најважнија централна млекара државног добра Беља, која производи годишње 80 вагона масла, 100 вагона сира и 3 вагона казеина, а дневно преради до 4 вагона млека, које се свако јутро доноси малом железницом са свих крајева имања. Најважнија слична предузећа су: 1. Прва Хрватско-ОСлавонска Средишња Масларна Павао Стубе, Ђаково. Основана. је 1903, уз сарадњу сељака из околних села. Производи масло и сир. 2. Манастир траписта у Марија Звезди, код Бање Луке. Производи чувени сир трапист. 3. »Меркур«, прва осјечка хигијенска млекара, у Осеку. Производи трапист и пармезан, до 3 вагона годишње. 4. Фабрика сирева Огњановић и ШПајх у Бочару. Израђује тодишње око 20 ватона качкаваља. 5. Творница, Сира и Маслаца Јосип Тот у Честерегу. Израђује 10 вагона сира и масла годишње. — (Остала предузећа су мањег обима. С. Предић.
МЛЕКАРСТВО. · Производња млека и прерада млека има могућност развитка тотово у целој држави, нарочито у горским крајевима, а овче млекарство још и у Војводини. Капацитет би могао, уз дане прилике и рационалну привреду, достићи до 500 милиона литара годишње, покрај потребе становништва.
М. се у ОХО развило и задружним путем и приватном иницијативом. У Словеначкој је било пре рата 70 млекарских задруга, у Хрватској и Славонији око 20, у Војводини до 150, у Србији око 15, у Босни 3. Од ових су задруга, услед недовољне организације, многе пропале (у Војводини скоро све), те их сада има у целој држави близу 100.
Веће млекарске установе су: Државно Млекарство у Бељу (код Осека) са преко 7.000 л' млека дневне прераде (маслац и казеин), здружене Млекарне у Љубљани, Самостан Траписта у Бањој Луци (сир, тодишње до 15 вагона), П. Стубе, Ђаково (маслац и сир). Властелинске млекарнеморале су, због аграрне реформе, обуставити рад. :
Трговина млекарском робом нарочито се развила при снабдевању градова млеком и млечним производима. Крај маслаца прави се сир, и то у јачој мери: овчији сиреви (качкаваљ, сомборски, травнички и пашки), онда крављи (прави трапист и његове имитације), а у Оловенији ементалер. Извоз млекарске робе из ОХО је износио 1992 ј2 вагона маслада и 175 вагона разног сира, а 1923 се извезло 88 118 милиона динара само качкаваља, а осталог сира и масла за 28 милиона динара. За: