Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

1924/95 (од 1/9 до 31/8) цени се тај извоз на 120 милиона динара. Извозни реони су: Марибор, Пирот и Окопље. Од 1928 извози се из Штајерске дневно више ватона свежег млека у Аустрију.

С. Улмански.

МЛЕТАЧКИ ЗАЛИВ (талијански Соко а Мепегла), северозападни залив Јадранског Мора, између италскога (млетачкога) копна и полуотока Истре, који га раставља од Кварнера. Јужна му је међа отприлике правац (115 км): ушће реке Падајужни искрајак Истре, рт Камењак (Рготопеоге), На североистоку дубље се у копно увалио полукружни Тршћански Залив, чија је северна Тржићска Драга (Мопјајсопе) и најсевернија завала Средоземног Мора: у труп Европе продире 1'5% даље к северу неголи Ђеновски Залив. Западна, је обала М. 3. плосна и непрестано расте наносом северноиталских река, како то нарочито показује избочена делта реке Пада и ушће Соче (Здоба); обилује пешчаним отоцима, лиди (особито западно од Соче и између Пиаве и Адиже), који ограЂују од мора приморска јевера, лагуне. Усред такве лагуне саграђени су Млеци (Венеција), велика тртовачка и војна лука. На, северном крају М. 8., на једном лиду, недалеко од Соче, је Градеж (Сгадо), чувено купалиште. Источна је обала стрмија, нарочито код Трста, друге знатне луке у ономе крају, над којом се непосредно из мора диже Крас. Од Трста ка северу, код историскога трада Девина {Duino), избија из Краса Тимава (доњи ток нотрањске Реке). Северозападна, обала Истре до рта Жалборне (Зајмоге, са 364 м високим светиоником: 45%99' 20“ сев. шир., 13929 394 ист. дуж.) врло је развијена; има и отока, који су се спојили с копном (Копар-Саро аза, Изола, Пиран). Знатније су драге: миљска, (Ми а), са великим скверовима, копарска, и пиранска, са купалиштем Порто Розе и обилним солилом. Јужно од Жалборне обала постаје равна. Најзнатније је место Ровињ. Има више драта (Мирна, Леме само 15 км широка а 19 км дутачка) и отока (најзнатнији Брионски Отоци, пред улазом у бојну луку Пуљ). Јужни искрајак Истре, рт Камењак, и пред њим оточић Пореч, са врло знатним светиоником (35 м, 44945 327. сев. пир. и 13953'36“ ист. дуж.) уједно је југоисточна, биљега. М. 8. Светионик опомиње на опасне требене и показује раскршће пута у Трст и Реку (Еште), — До 30 M дубоки М. 8. најплићи је крај Јадранског Мора. Разлика плиме и осеке (код Трста) износи 88 см. Сланост воде, због притицања, многих река и севернијега смештаја, мања је (8300) него у другим крајевима Јадранског Мора (гдешто 38%). Отановништво М. 3. су Италијани (Фурлани), Словенци и Хрвати. Врени су морнари

МЛИНАРОКА ИНДУСТРИЈА

и рибари, вртлари, виноградари, маслинари и сточари. У средњем веку Млечићи су кадшто цело Јадранско Море звали М. 3. Ј. ИМодестић.

МЛИН СЕЉАЧНКИ. Према сили, која га. покреће има: 1. Воденица, млин теран водом; 2. Сувара, млин теран коњском снаTOM: 3. Жрвањ (жрмље, жерви), млин теран људском снатом.

Воденица је или на рекама, ланцима, уз обалу причвршћена, а удешена тако, да вода окреће доњи крај вертикално смештена напера (кола), или је поточара, грађена уз поток. Према томе, да ли јој вода окреће вертикално смештено коло на доњем крају, у средини или горе, зове Ce подљевача, пољевача или наљевача. Посебна врста поточаре је жличарка или млин кашикар са хоризонтално смештеним колом, састављеним од великих кашика, у које удара вода, наведена кров нарочито велику цев (бадањ или жљеб). Та се врста употребљава где нема довољно воде.

(бувара има велико хоризонтално смештено коло, које окрећу коњи, а употребљава се само тамо где нема водене: снате. Тај тип се туби увођењем машинских млинова.

Жрвањ је кућни млин. Њему камен окреће људска рука, помоћу вертикалне: полуге помично учвршћене, већином о строп. Њим се меље жито, кукуруз, а лончару служи и за млевење дцаклине (глазуре). Нарочито је уобичајен у Хрватском Загорју, где та има свака кућа.

Млинови, нарочито воденице поточаре, кад припадају неколицини, целом селу или општини, који их употребљавају и поправљају према сталном договору, 30ву се ортачки или кетушки млинови.

Литература: Хефеле, Наши домаћи обрти (1896). В. Ткалчић.

МЛИНАРСКА ИНДУСТРИЈА је, поред дрварске, најважнија индустриска pama, у нашој држави, и по броју предузећа и по њиховом капацитету и по каквоћи својих производа. Одлична пшеница, која успева у великом делу наше државе (Бачка, Банат и Барања, Мачва, Стит, Овче Поље, Тимочка Долина и т. д.), дала је маха оснивању великог броја млинова, не само за снабдевање становништва хлебом, него и за извоз. Тако, поред воденица, сувача, ветрењача, имамо велики број најсавршенијих млинова, који су постепено – потисли несавршеније облике, тако да њихов број стално расте, на штету воденица и других примитивних млинова. Тај развитак ишао је тако далеко, да су млинови често оснивани и тамо, где им више није био могућ опстанак, услед већ довољног броја млинова. Тачан број млинова у целој нашој држави немогуће је утврдити, али се узима, да их, сем воденица и других прими-

== (8590.