Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МЛИНАРОКА ИНДУСТРИЈА.

тивних млинова, има око 700. а овако су подељени по покрајинама: Војводина око 9270 с капацитетом од 320 вагона дневно, Хрватска и Олавонија 9220 с капацитетом од 160 вагона дневно, Србија 170 с капацитетом од 100 ватона дневно, остали крајеви 30 с капацитетом од 40 ватона дневно. Кад се узму у рачун и воденице и други примитивни млинови, дневни капацитет целе наше М. И. је око 800 вагона пшенице дневно. Као што се види, највећи део наше М. И. налази се у Војводини, где има највише и највећих млинова, чији се дневни капацитет пење и до 15 вагона.

По начину рада млинови се деле на извозне (трговинске) и ушурне. Први купују пшеницу и мељу је за свој рачун, па брашно продају, не само у најближој околини, него та и извозе у удаљеније крајеве и иностранство. Други млинови мељу на ујам, за рачун самих помељара, који им за мељаву плаћају пшеницом (8 до 12% од количине самлевене пшепице). И ако и међу овим последњим млиновима има модерних (парних, моторних или електричних) млинова, до 2 вагона капацитета, већину ушурних млинова чине воденице и остали примитивни MJIHHOBH.

Како капацитет наше М. И. далеко надмаша, потребе нашег становништва, трговинески млинови се старају да вишак својих производа извезу у иностранство. Услед те зависности! наше М. И. од могућности извоза, долази она често у тежак положај, кад тод јој се извоз онемогући. Наши највећи млинови подигнути су у крајевима, који су били у саставу АустроУтарске, и до уједињења су имали као потрошачку област све индустриске и пасивне покрајине монархије. Већина тих млинова подигнути су као филијале великих будимпештанских млинова, а неки још и за време Оветског Рата, према тадашњим потребама. После уједињења дошла је цела наша М. И. у тежак положај, јер је не само изгубила своје некадашње потрошачке области у Аустрији, Чехословачкој. Пољској, које су одвојене царинским границама. но је често била. потиснута и из наших пасивних крајева. Ове наведене државе – спречавају свима средствима увоз нашег брашна, а потпомажу увоз пшенице, да би обезбедиле развитак својој М. И. Поред тих царинских, пореских и других финансиских сметњи од стране увозних земаља, отежа ван је извоз нашег брашна често и од саме наше државе, која је дуго сматрала, ову индустрију као страну и извозним царинама, је ометала извоз брашна, а ослобођењем брашна од увозне царине одузела, јој је и добар део домаћег тржишта. Последица, тога стања је, да наша M. И. већ одавно искоришћује свега једну трећину свога капацитета, а у последње време морали су неки велики млинови са-

свим обуставити рад. Тај поремећај у извозу учинио је, да производи наше М. И. нису могли онако да се учврсте на међународним тржиштима, како би то одговарало њиховој каквоћи и одличној пшеници, коју прерађују наши млинови. Уз многе наше веће млинове подигнуте су и сушнице кукуруза. Производи наше М. И. су: гриз, пшенично брашно (8 врста), крмно брашно, мекиње, кукурузно брашно, прекрупа.

Уз млинарску почела је, нарочито после уједињења, да се развија индустрија теста и бисквита, али и поред тога, што се њени производи већ доста троше, ипак се још није онолико развила, колико би могла, с обзиром на велику производњу брашна у нашој земљи. То нарочито важи за индустрију бисквита, која још није успела да потисне стране, финије производе. Производња хлеба врши се још увек занатски, јер је у фабричкој производњи успело свега. неколико предузећа, док су, нарочито у Србији, покушаји фабричке производње хлеба већином свршавали с неуспехом.

Најглавнији млинови у нашој држави су: 1. Млинови Народне Млинске и Господарске Индустрије. 2. Велико-Кикиндски Парни Млин у Великој Кикинди. 3. Сомборски Млин у (Сомбору. 4. Парни Млинови Браће 3. Поповић у Београду. 5. Оједињени Шаромлини Бјеловар и Шитомача. 6. Барањски Паромлин у Дарди. 7. Ђаковачки Млин на Ваљке у Ђакову. 8. Први Хрватски Млин на Чигре у Карловцу. 9. Акционарски Џарни Млин у Крагујевцу. 10. Парни Млинови Живка Стојиљковића у Лесковцу и Куманову. 11. Лудвиг Франц и СОпнови у Марибору (400 HP, 150 радника). 192. Аутоматски Млин Окружне Банке у Нишу. 13. Први Новосадски Млин на Ваљке у Новом Оаду. 14. Панчевачки ПЏарни Млин у Панчеву. 15. Сарајевски Паромлин на Ваљке Д. Д. у Сарајеву. 16. Аутоматски Парни Млин »Балкан« у Скопљу (205 НР, 60 радника, кашацитет 8 вагона). 17. Горњобачко Удружено Паромлинско Д. Д. у Суботици. 18. Банатска Млинска Индустрија у Вршцу. 19. Извозна Млинска, Индустрија у Вршцу. 20. Млин И. Бајлони и Синови у Малом Црнићу. Овај млин подигнут је после рата на место старога, који се развио из државне воденице. Капацитет му је 15 затона. дневно.

Индустрија теста и бисквита заступљена је са 16 фабрика, од којих су најважније: 1. »Данубиус« у Новом Саду. 2. »Супрема«, Д. Д. у Загребу. 3. »Власта«, IL JUL у Сплиту. 4. Прва Банатска Фабрика. Макарона и Теста А. Д. у Великом Бечкереку. Поред тих фабрика имају и неки млинови своје фабрике теста или бисквита, као »Унион« у Осеку, Ђаковачки Млин и т. д.

Фабрика штирка имамо седам, које производе штирак од кукуруза, пшенице и

— 800 —