Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОДРУШКА БИСКУПИЈА.

Св. Марка), ту се још помињу цркве: Св. Духа, Св. Отјепана и СОвете Јелене, па фрањевачки самостан, са црквом Ов. Антуна. Место је било знатно. Онуда је пролазила већ у римско доба цеста из ПШриморја у Посавље, а у половини 14 века онде је била тридесетница. У вароши је био трг. Житељи су се звали »пургари модрушки«; они су чинили »елужбе мале и велике« кнезовима и плаћали им »дације«. Самим градом управљао је, у име кнеза, ваљда »подкнежин«.

Јужно од M., Ha 693 м високом брду, близу превале преко Гвозда, стајао је павлински самостан Ов. Микуле на Грозди, задужбина (1380) кнеза Ивана У (Анжа) Франкапана. Богат и простран он је хранио до 80 редовника, све самих Хрвата глатољаша. Касније је, због турских провала, опустео. 1708 обновљен је мали самостан за 3 тредовника, са капелицом CB. Николе, по којој је горски ланац Гвозд добио ново име Капела. И тај самостан, укинут 1786 од цара Јосипа ШП, данас је само развалина.

Литература: В. Клаић, Крчки кнезови Франкапани, ], 42—48; Р. Лопашић, Хрватски урбари, 1, 20—81; КЕ. Лалшовски, Модруш (Просвјета, 1894, 7146); '%. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, 167—169. Ј. Модестин.

МОДРУШКА БИСКУПИЈА. Б. Сењска и модрушка или крбавска бискупија.

МОДРУШКО-РЕЧКА ЖУПАНИЈА. Б. Модруш. МОЖУРА, планина у Црној Гори, између речица: Каринџице-Перцетина-Салци Потока и Зогајског Блата, североисточно од Улциња. ЦШланина је саграђена од флишног пешчара и еоценских слојева, који су јако набрани. M. ce пружа, правцем северозапад-југоисток, који је условљен уздужним раседима. Највиши висови у томе правцу су: Куртина 214 м, кота 463 м, Можура 624 м, Кобилица 516 м. Са изузетком врхова, М. и њена околина су: област бујне вегетације. JI. DB.

МОЗЕР ХАНС ДР., адвокат (26/6 1889, Земун). Средњу школу свршио је у Земуну, а университетске науке у Загребу, Бечу, Бону на Рајни, Женеви и у Паризу. После свршених наука ступио је у судску струку, али је убрзо напустио, те је отворио адвокатску канцеларију (1921). 1993 изабран је за народног посланика, немачке народне странке. MI. JJ.

МОЗИРЈЕ је добро уређено летовалиште. Лежи на висини 347 м, на Савини. У близини има шуме. Од железничке станице Речице је 8 км. ЛИ.

МОЈЗЕС СТЕФАН ДР, бискуп (24/10 1797. Весели, нитранска жупанија — 5/7 1800, Бањска Бистрица). Учио је гимназију и философију у Трнави, а теологију

у Пешти. У Пешти је промовисан за доктора философије. Био је професор философије на загребачкој Академији, где. је предавао и грчки језик (1830—1847). У Загребу је М., и ако родом СОловак, са великим интересом пратио народни препород, и поматао је свим силама Илирце у њиховом раду. Био је цензор илирских новина и књига, па је у том положају учинио ванредне услуге илирском покрету. 1847 био је именован за каноника загребачког каптола, који га је изаслао на пожунски сабор, где је, са осталим Хрватима, бранио интересе Хрватске. Надбискуп Хаулик именовао та је за директора затребачког семеништа. Крајем 1549 отишао је М. у Беч, и ту је радио за интересе Хрватске. 1850 био је именован за бискупа у Бањској Бистрици: на том је положају учинио веома много за дизање школства и у опште просвете међу Словацима. Нарочито је много учинио за словачку Матицу. М. П-е.

МОЈСИЊСКЕ ПЛАНИНЕ, брежуљци у Србији, између река: Западне МоравеЈужне Мораве - Ђуниске Реке - Гагловачке, североисточно од Крушевда. (Саграђене су од кристаластих шкриљаца, кроз које: су местимице пробиле гранитоидне и трахитоидне стене. Због тога су благих облика и највећим делом пошумљене. Највиши висови од северозапада ка југоистоку су: Деспина Пољана 491 м, Дренова Глава 546 м. Шиљегарник 530 м, Дебела Глава 454 м, Далеки Поглед 413 м, Љути Лаз 360 м. Од Шиљегарника се према североистоку одваја дугачак повијарац, на коме су истакнутији висови: Оамар 432 м и Прогон 307 м, а на истоку, близу Ђуниске Реке, диже се Бело Брдо 395 M. Североисточним подножјем М. П. пролазе друм и железничка пруга Београд—СталаћЂунис—Ниш, западним, друм и железничка пруга Сталаћ—Крушевац—Ужнде, југоисточним подножјем води друм Ђунис— Каоник—Шиљеговац— Прокупље и Манастир Свети Аранђел, а јужним, друм Крушевац—Каоник. П. B.

МОЈСТРАНА НА САВИ, главно је нсходиште за Триглав (2.863 м), на који воде 4 пута. Добро је уређено летовалиште. Има зимски спорт. Лежи у равници, на улазу у три Триглавске долине: Врата, Кот, Крма, а под брдима je Межакља (1.598 M) и Грачише (845 м). Д. И.

МОКЛИШТЕ, манастир (Ов. Николе у Јужној Србији, у Битољекој Области, у долини Велике, више Кавадараца и Ваташе, у Тиквешу. Манастир је подигнут у близини села М. 1595. Ктитори су му били Кир-Никола и синови му Кир-Јовче, Кир-Бојко и Кир-Дане, од старе властелинске породице из Тимњаника, сада потурчењачког села до Неготина. Потомци су ове породице Ђоревци (Хаџи-Арсовци) у Неготину на Вардару. [а р.

> 804 —