Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОКРАЊОКА ПЛАНИНА

Од руковети највећу музичку вредност има Х, затим Козар, а од црквених радова Литургија, песме о Великом Џетку, Акатист, Тебе Ђога хвалим, СОтатије. Од оригиналних Опело у lis moll-y и Јадна драга. М. је писао музику за Ивкову славу, а за соло и клавир Лем Едим, Три тунака и Народне песме.

Прво Београдско Певачко Друштво, да испуни М. жељу, пренело та је из Скопља. у Београд 29/9 1993. Тада се на М. гроб слегао велики број певачких друштава из целе земље, одужујући се на тај начин композитору Руковети. За овај дан издана је Мокрањчева Опоменица, у којој је К. Манојловић описао живот и дела М., а издат је његов портре, рад академског сликара Уроша Предића. 18/4 1926 открило је Прво Београдско ШЏевачко Друштво М. надгробни споменик, рад Пере Палавичинија, вајара. К. Манојловић.

МОКРАЊСКА ПЛАНИНА, планина У Албанији, уз југозападну обалу Охридског Језера, између река: горњи TOK Шкумбе и ЈЛамбајце. Пружа се од севера према југу, а највећи висови у томе правцу су: Чердаки 1.280 м, Муцал 1.525 м, кота 1.432 м, кота 1.398 м. Од јужног краja M. П. одваја се према југозападу повећи повијарац, који се зове Камна. M. П. је саграђена од мезозојских кречњака, изнад којих се налази серпентин, а на темену су чуке од сивог кречњака, и кречњачког конгломерата. Највиши делови М. П. су наги, а планинске стране су под вегетацијом. Источним подножјем планине“ пролази колски пут СОСтруга—ЛинПодградец—Корча, а северним друм ЛинПрење—Ћукус— лбасан. JJ. B.

МОКРАЊСКО ПОЉЕ (БЛАТО), мало карсно поље у Херцеговини, источно-југоисточно од Кочеринског ПЏоља, западносеверозападно од Мостарског Блата. Оивичено је ниским бреговима, са запада Џакоником (или Маговником) 548 м, са југозапада и југа Мићеком Главицом 479 м и СОтојницом 505 м, са истока Малом Отраже, ницом 326 м и Стражницом 362 м, а. са севера котом 324 м. М. П. је елиптичног облика; пружа се од севера ка југу; лежи на апсолутној висини од 270 до 280 м, а површина му је 2'7 км“. Дно М. П. прилично је равно, а састављено је од конгломерата. и наноса виловитих потока. Поље не подлежи превлакама, а одводњавање се дотађа инфилтрацијом и испаравањем. За пољопривреду је земљиште погодно; има доста њива, а успевају све врсте жита, кукуруз, винова лоза и дуван. На северу је М. П. продором везано са ЈЛиштичким Пољем. Највеће насеље на М. П. је Мокро, ua северозападном ободу поља, село са 289 домова и 1.793 становика.

Литература: Ph, Ballif, Wasserbauten in Bosnien u. d, Hercegovina (1, 1896),

JB.

МОКРЕЦ, планина у (Оловеначкој, између река: Ишке-Ишчице-понорнице Рашчице, 6'5 км западно - северозападно од Турјака, односно 18 км јужно од ЈЉубљане. М. је висока 1.056 м и покривена је вегетацијом. Источним подножјем планине пролази друм ЈЉубљана—Пијава Горица—Турјак—Рашица. северним, колски пут Пијава Горица—Отуденец—ПодпечБрхника и Лот, јужним, колски пут Рашица—Роб—Равник, а преко планине води колски пут Љубљана—Отуденед—Крвава. Печ. JI. B.

МОЛ, место у Бачкој, на Тиси. 31/1 1921 имао је 11.054, а 1910 10.254 становника, од којих је било 3.557 Срба, 6.615 Мађара, 181 Јевреја; православних 3.569, католика 6.460. Као М. спомиње се први пут 1591. За турског доба М. се спомиње као српско место у сегединској нахији. 1720 забележено је у М. сто српских домова. После развојачења потиске и поморишке границе, отселио се знатан број Срба из М. у Русију, а на њихово су место насељени Мађари. Касније је М. потпао под камерални односно крунски окрут. Становништво се бави ратарством. У М. се налази грађанска школа.

ДУ JE.

МОЛБЕ, село у Хрватској, област осечка, срез Ђурђевачки; у повишем (131 м) брежуљастом крају Подравине, од Ђурђевца 8 KM R северозападу. Имају 2.028 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту. Железничка станица, BHDje, 5 Je км далеко.

J. M-n.

МОЛЕ ВОЈЕСЛАВ ДР., историчар уметности и песник (14/12 1886, Канал, Горишка, италијанска Оловеначка). М. је свршио гимназију у Новом Месту, философске студије (историју уметности и класичну археологију) у Бечу, у Кракову и Риму, промовисан је 1912 у Бечу. 1912/13 путовао је по Италији, 1913 био је као практикант централне комисије за заштиту споменика додељен консерваторском уреду у Сплиту. У Светском Рату био је заробљен, био је поручник у 1 југословенском добровољачком пуку у Оибирији и као такав се хабилитирао на Университету у Томску. После повратка у отаџбину постао је доцент, а 1924 ванредни професор античке и византиске историје уметности на љубљанском Университету. 1995 позват на једну годину у Словенски институт краковског Университета, 1926 предлатан је на истом Университету ва редовног професора (уметност словенских народа са нарочитим обзиром на јужне и источне Словене).

М. је почео већ као гимназијалац (Опитигњев) сарађивати са песмама у ЈЉубљанском Звону, Оловану и др. издао је збирке песама: Ко со увеле роже (1910) и ТизНа ех 5ћфепа (1920), Значајна је М. љубав према античким и ренесанским

~— 866. —