Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

облицима, и мотивима, у првом реду према онима, који су узети из сликарства. М. је преводио са пољског (Красинског, Словацког), француског (Боделера) и скандинавског (Ибеена). Писао је и књижевне и уметничке чланке, критике и извештаје у Љубљанском Звону, Оловану и Дом ин Свету; са стручним списима сарађивао је y Jahrbuch d, Kunsthistor, Institutes d, Zentralkommission {Urkunden u, Regesten zur Geschichte d, dalmatinischen Kunst, 1912, Der Dom von Sebenico, 1913), у Зборнику за историју уметности (Ориент ин Бизанц, 1921, Бизантинска фигуративна уметност 6 столетја, 1922, Штудије о развоју в антики, 1923, Западни Балкан в развоју уметности средњега века, 1925), у Љубљанском Звону (Ваход ин Запад у згодњи антики, 1924, и др), у Опоменику Српске Академије (Миниатуре једног српског рукописа из 1649), Ргледјади V\Ispotezennen {Podstawy sztuki bizantynskiy, 1925), Istoria sztuki w Bulgarji, 1926), У штампи је nemo: Minjatury evangeljarza Tawroszewskiego No 2097 w Muzeum Czarloryskich, w Krakowie (Hsnemmaj y #mдању Пољске Академије Наука, 1996, 9). И. Графенауер.

МОЛЕР НИКОЛАЈЕВИЋ ПЕТАР, војвода (Бабина Лука, ваљевска. нахија — 1816, Београд). Био је врло вешт писар и сликар. Отуда му и надимак. Међу осталим, сликао је у кући Кучук-Алијиној и живописао је Карађорђеву цркву у Тополи. Учествовао је у првом устанку и истицао се својим цинизмом и храброшћу, нарочито као бранилац Лознице 1813. Био је недисциплинован и прек, и стога је од Карађорђа чешће кажњаван. 1813—1815 био је у емиградији, а кад je кренута, акција. другог устанка био је поново међу првим борцима. Са Павлом Цукићем настојао је, да подели власт са кнезом Милошем. Постао је надгорник новоосноване Народне Канцеларије, која је била нека врета. обновљеног Управног Савета. У сукобу између Милоша и Цукића са M. ова су двојица пали, и ради своје свирепости и нетактичног поступања са народом и ради Милошеве боље вештине. 23/4 1816, на скупу народних старешина, оптужен је М. од Милоша ради тајних веза са Аустријом и ради расипања народног новца, те је нападнут, истучен и предат везиру. Овај га је почетком маја дао удавити. Код М. је био писар песник “ Сима Милутиновић (Сарајлија.

178.

МОЛИБДЕНСКИ „РУДНИЦИ. Ђ. Оловни

рудници.

МОЛИКА (Ршиз репсе) је један врло леп бор, који расте само на Балканском Полуострву, и то једино у нашој земљи и у Бугарској. Овакво његово простирање у вези је са природом подлоге (тла). У нас М. расте на Проклетијама, ШагрЦланини, Корабу и ПЏеристеру, где га је

МОЛНАР

открио (1839) немачки ботаничар Гризе-

· бах. Од свих наших борова разликује се

М. меканим лишћем и меким дрветом, због чега та на Шар-Планини зову мекишем. По овим особинама и по дугачким и релативно меким шишаркама, М. личи врло много на американски »вејмутов« Oop {Pinus strobus), ca KOJHM је и родбински близак. Џланинско становништво јако цени моликово дрво за качарске потребе. У области Проклетија чују се за овај имена: малика и мулика. ИО

МОЛИНАРИ АНТОН (МоШпагу), барун од Монте Џастело, тенерал топништва, ваповедајући генерал Хрватске и шеф крајишке владе (1820, Тител — 926/10 1904, Кастиато, Италија). 1831 почео је служити са. 13 тодина. као кадет у пионирском пуку. 1848 постао је мајор и учествовао је у рату против Италије, у коме се код Монте Пастело истакао и добио барунство. 1850 постао је потпуковник и пуковник, 1854 генерал и заповедник једне бригаде, 1865 подмаршал, 1867 генерал топништва, и заповедник у Хрватској, затим шеф крајишке владе. Развио је велику делатност у Крајини, дизао је школе, градио путеве и стекао је тим радом великих заслута, IP.LJI

MOJIMHAPM MMJIAH (Mollinary), reHeралмајор (10/9 1802, Тител — 1871, Беч). Овршио је Војну Академију у Винер Најштату. 1882 постао је кадет код 45 шпешачке пуковније, 1830 поручник, 1833 надпоручник, 1841 капетан. 1848 у рату против Италије учествовао је у бојевима, Бергамо, Горгонцола, Милано, Порта Тоса, те је особито успешно деловао у битци Санта Лучи. и у боју Гоито. 2/6 1848 постао је мајор у Олуњској граничарској пуковнији, те је суделовао у битци Сона, тустоца и Болта. 1849 постао је потпуковник у Бродској пуковнији. За време рата исте године остао је код посаде у Мантови, и именован је за пуковника и заповедника Бродске пуковније. 1854 постао је генералмајор и бригадир, пенсионисан је 1855. 287.

МОЛНАР АНТУН ДР. (20/2 1797, УзиКко — 10/12. 1878, Загреб). Учио је философију и права и промовисан је за доктора философије и права у Будимпешти. 1835 предавао је на правном факултету у Будимпешти. Од 1836 био је именован за редовног професора грађанског и жказненог права на Академији Знаности у Загребу, а када, је ова Академија (1850) преустројена, предавао је менично и трговачко право, хрватско-угарско право и непарбени поступник. 1868 је пенсионисан. Ош И

Родом је био Мађар из земплинске жупаније. Дошао је у Загреб млад. Научио је хрватски тако добро, да је био један од првих професора у правној Акаде-

-— 867. — ј