Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

МОЛОСКА ШТЕДИОНИЦА

мији, који је почео предавати тим језиком. Вешт латинском језику, саставио је, М. по Хорацијеву узору, приличан број латинских ода, највише у алкејској строфи, намењујући их различним угледним људима у Хрватској. Сем ода, остале су његове латинске песме савршена облика, и ако је њихов садржај, понајвише, доста. незнатан. Свакако је М. био последњи знатнији латински песник у Загребу и у Хрватској у опште. ЋЕ,

МОЛСКА ШТЕДИОНИЦА, Мол. Основана је 1910. Капитал је 250.000. Улози 2.299.209, менице 1,887.827. Добитак je 51.764 Дин. Дивиденда 16%. Председник je Михаљ Самек, управитељ Јожеф. Рафан. 77 С

МОЛСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД, Мол. Основан је 1911. Капитал је 90.000. Фондови 84.450, улози 9,221.618, менице 2,404.742, добит је 90.765 Дин. Дивиденда 20%. Председник је Др. Еден Офнер, управитељ СОлободан Матић. #. С.

МОМИНА КЛИСУРА, у Орбији, најужи део Грделичке Клисуре, између железничке станице Џепа и села Манајле, више које се диже Момин Камен. Кроз М. К. пробија се Јужна Морава, границом ивмеђу младих еруптивних стена на десној, а лискуновитих кристаластих шкриљаца на левој страни. М. К. зове се и цео јужни део Грделичке Клисуре, од села Предејане на југ. JI. B

МОМЧИЛОВИЋ МИЛИВОЈЕ, пешадиски бригадни ђенерал (13/1 1876, Београд). По свршетку 6 разреда гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1893. За пешадиског потпоручника произведен је 1896, за капетана 1899, за пуковника, 1915, за пешадиског бригадног ђенерала, 1923. До 1898 био је водник у пешадији, 1898 до 1900 био је наставник пешадиске подофицирске школе (београдске), 1900 до 1908 био је командир чете у пешадији, 1908—1910 био је командир жандармериске чете у Београду, 1910—1912 био је“ командир батаљона у пешадији, 1914 био је помоћник команданта пука, 1918—1920 био је командант пешадиског пука. (Петроварадинског, доцније 34), 1920—1022 био је командант пешадиске подофицијске школе (ТУ), 1922 командант. пешадиске бригаде (Моравске), 1922—1994. помоћник команданта дививиске – области (Битољске), од 1924 је шеф наставног одељења, пешадиске инспекције.

У рату 1912—1913 био је командант батаљона. (у. 17 пуку) у рату 1914—1918 био је командант Лозничког одреда (1914) и пешадиског пука (5/П, 10 кадровског, 9 пешадиског). PP...

МОМЧИЛОВИЋ РАФАИЛО, сликар, иконограф (1875, Дероње, Ђачка). После основпе“ Школе, одведен“ је 1887 за ђака у мапастир“ Ковиљ. Показавши вољу за“ сли-

карство, послао га је манастир 1897 У Уметничку Школу у Београд. Затим је, помоћу Монашког Удружења и Архијерејског Синода у (Србији, наставио студије у Москви и у Риму. 1903 вратио се са студија у манастир и, као монах, почво је уметнички рад. Данас је брат обитељи манастира Бођана у Бачкој. — М. већином слика иконе, по руским узорима, али се с времена на време бави и портретисањем и пејсажима. Као члан Ладе учествовао је досада неколико пута на њеним изложбама. Главни су му радови: иконостаси манастира Раковице, Горњег Ковиља и обновљене цркве Ружице у београдском граду. Композиције на овоме радио је по нацртима епископа бачког Иринеја. 5. JJ.

МОНАЛДИ МИХО, научник и песник (око 1540 — 1592, Дубровник). Био је по оцу имућан, па се могао бавити само науком и књижевношћу. Занимао се теологијом, философијом и математиком, те је саставио дело о лепоти под натписом: Trene ossia X dialoghi sulla bellezza. Ha8дано је 1599 у Млецима, заједно с његовим талијанским песмама, које су делом љубавне (неке су намењене лепој Цвијети Зузорићевој), а делом пригодне; махом су прилично празне и слабе.

Литература: %Ђ. Керблер, Талијанско песништво у Далмацији 16 века (Рад, 219). M. P.

МОНАШКЕ ШКОЛЕ. До почетка. 19 века није код СОрба било нарочитих стручних школа за образовање православних MOнаха. Ко је хтео да постане монах долазио је у манастир и, ако је примљен за Ђака и искушеника, предаван је једном од старијих монаха да му буде послужник и ђак. Од тог свог духовног ода манастирски ђак је учио начин монашког живота, црквено појање и обављање 60тослужења. Бивало је, нарочито за турског ропства, да су поједини спремнији монаси окупили у манастиру по неколико деце и учили их читању и писању, без обвезе да та деца доцније приме монаштво. Са отварањем праве М. Ш., у којој би манастирски Ђаци, искушеници и млади монаси добили стручно и систематско монашко образовање, покушавало се у карловачкој митрополији у два маха током 19 века. Први пут је основана така школа, звана Монашко училиште, заузимањем митрополита Стефана Отратимировића у манастиру Хопову и отвоpewa je 1/3 1815. Њен први учитељ био је јеромонах Иринеј Радић, који је уједно био и манастирски игуман. Али се та школа. одржала, само до 1820. Затим je, према закључку од. 10/5 1892 CBHX Maнастирских настојатеља карловачке митрополије, на њиховом збору у манастиру Гргетегу, у манастиру Хопову 1893 поново отворена 'М. 'Ш. У њу су примана деца, која су свршила 4 разреда средње школеу

_абе