Naša književnost

Хроника - . 65 -

После реферата генерала Гундорова настала је опширна дискусија о. срганизацији Словенскога комитета. Одлучено је да се идући Конгрес одржи у Прагу 1948, као јубиларни, јер се у овом граду већ 1848 састао, Конгрес свих Словена; примљени су предлози за привремени статут Словенског комитета; начињен је проглас који је са Конгреса упућен свим Словенима, па се прешло на избор управе Општег словенског комитета, У коју је из сваке словенске земље ушло по пет чланова. Тако су у управу ушли: из Совјетскога Савеза ректор Алексеј Вознесенски, генерал-_ лајтнант Гундоров, публициста Баранов, књижевник Корнејчуки народна уметница Лариса Александровска, а као заменици академик Греков, секретар Московског Свесловенског комитета Мочалов џи књижевник Вишњевски; из Југославије генерал-мајор Божидар Масларић, др Стеван Јаковљевић, публициста Вељко Влаховић, др Златан Сремец и професор Иван Регент, а као заменици Марјен Јур кови ћ, Киро Глигорови Јуш Козак; из Пољске академик Мечеслав Михало-

-вич, Свјонтовски, Јан Грубецки, С. Тројановски и професор Хенрик Батовски, а као заменици С. Рек, М. Динер и Станислав Добровољски; из Чехословачке др Здењек Неједли, Л. Новомески, Прокоп Макса, Беджих Хавранек и Јан Мартак, а као заменици Марија Швермова, 8. Борек н М. Хорват; из Бугарске академик Тодор Пав лов, Георги Петров, Стела Благојева, Васиљ Пзавурџијев и Д. Братанов, а као заменици генерал-мајор Атанасов, Трајчо Доброславски и Георги Михаилов. Затим је Конгрес одредио и ревизиону комисију (надзорни одбор) у коју су ушли Сајевич (СССВ), Павле Савић (Југославија), Мечеслав Вонгровски (Пољска), Јан Водичка (Чехословачка) џи Крум Велков (Бугарска). Најзад су међу слановима управе изабрани за претседника Општег словенског комитета генерал-мајор Божидар Масларић, а за потпретседнике А. Вознесенски (СССР), Мечеслав Михалович (Пољска), Здењек Нетедли (Чехословачка) и Стела Благојева (Бугарска).

После тога са Конгреса су упућени телеграми руководиоцима словенских народа генералисимусу Стаљину, В. Молотову, маршалу Титу, Болеславу Бјеруту, Едуарду Бенешу и Георги Димитрову, па је на говорницу изишао нови претседник Општег словенског комитета Божидар Масларић који је у своме говору дао израза захвалности југословенских народа што је за претседника свесловенске организације изабран Југословен, У свом говору, претседник Масларић рекао је да Словени данас јачају своје братство и евоју солидарност не ради агресије, него једино да би учврстили мир и демократију ради среће и будућности својих народа, јер је циљ свију Словена изградња праведнога мира џи триумф демократије у свету.

Говором претседника Масларића Конгрес је 11 децембра завршио рад.

Тај рад пратио је цео Београд и читава наша земља. У име Београђана Извршни народни одбор приредио је пријем у част маршала Толбухина који је почасни грађанин Београда. У име свих наших народа приредили су једанпут маршал Тито, а други пут Савезна влада пријеме у част делегата и гостију Словенскога конгреса. Али је и сам народ хтео да