Naša književnost

==

ЗВИЈЕРИ

Наоблачен, понешто суморан дан био је пун притајеног немира “који собом носи близина невидљивог прскања пупова и сјеменки.

Иза врбака, чије су се гранчице црвенеле као ноге у голуба, зачу се оштар, продиран писак звиждаљке, а преко ливаде претрчи један дечак, хитро и плашљиво као зечић, а за њим одмах други и трећи. Но у исти мах пред њима се усправи дотле сакривена у шибљаку пријетећа појава полицајца, који псујући гласно потрчи према њима. Дјеца, изненађена и уплашена, тренутак застадоше у недоумици, па онда протрчаше улијево, али и са те стране примицала су се журно два наоружана човјека.

Дјечаци осјетише у срцима да су изгубили борбу. Ипак покушаше да се извуку из клопке. Али, опкољени полицајцима који су одасвуд ницали, они један по један послије краће борбе падоше у шаке „власти“.

Везане једног за другог, поведоше их кроз варошицу. Грађанима се указа несвакидашњи призор: три дјечака од дванаест до четрнаест година, боса, голотрба, чврсто везана и пет тешко оборужаних полицајаца ишли су мирним, готово изумрлим улицама. Ријетки пролазници опрезно су застајкивали кришом посматрајући дјецу с мрачном слутњом у срцу. Знали су свакога од њих: онај најмањи, тршаве косе и великих упалих очију, Бранко, био је син удове Маре, једнооке сушичаве жене која је прала рубље и патосе. код имућнијих породица; онај средњи пиргавог лица, плавих очију, Јовица, био је син Петра, ковача, сиромашног“ и ћутљивог човјека, који је сам дијете подигао, јер му је жена рано умрла; трећи и највиши међу њима, Мирко, са старим качкетом на глави испод којег је вирио тежак прамен плаве косе, одлучног погледа, великих уста, с нечим одраслим у покрету рамена и главе . био је син зидара Срђа, хромог и болешљивог човјека који је радио по варошици не наплаћујући ништа, него онако од душевности.

Кад их усташки полицајци доведоше пред свога шефа, он стале пред њих раскречених ногу, мршав, црн, испијен, злих очију, и дрекну: '

— Ко вам је давао овс летке!»

Па, и не чекајући одговор, поче да млати дјецу, дишући нагло и оштро. Једног од њих, оног најмањег, удари ногом у слабине, а дијете се сложи на под без гласа.