Nova Evropa

Zašto je Tolstoj nazvao Getea „velikim | рабатпот“.

Ima dva gledišta s kojih se mogu posmatrati stvari koje ne spadaju pod oblast volje već u područje intelekta i osećaja. S prvog gledišta, posmatrajući recimo piramide, čovek će se diviti veličanstvenoj manifestaciji volje jednoga pojedinca, uživajući u umetničkoj gradjevini koja prkosi vekovima pa i lisućama godin4, i gledajući u njoj nešto elementarno, slično tvorevinama same prirode, Sa drugog gledišta, čovek će gledajući ih imati sasvim druge misli; pred njegovim unutarnjim okom. pojaviće se nepregledni niz pogrbljenih, izmučenih, svirepim bičem nadglednika nemilosrdno na rad gonjenih robova,” koji su kroz mračna stoleća na svojim savijenim ledjima morali vući teško kamenje, pod suncem koje prži, gladni i žednii mrcvaremi, te koji su po cenu svoga mapaćenoga zdravlja i života bili prisiljeni da podignu te ponosne gradjevine, da bi se pojedinac pred poznim pokolenjima mogao hvastati i ovekovečiti sebe i svoju sujetu! — Nema sumnje, za nas, da je Gete posmatrao stvari — uglavnom — s onog prvog gledišta, a Tol. stoj s ovog drugog,

vim, naravno, ne mislimo reći, da Gete nije bio moralne prirode. To bi porekao već njegov »Faust«, u kojem je tako umetnički nedostiživo prikazao čoveka koji traži, luta, i napokon nalazi svoje iskupljenje, Već hoćemo da kažemo, da težište njegova bića nije Јегајо и тогајћоше koliko u umetničkome, i da zato nije mogao privući k sebi drugog jednog velikana, Tolstoja, koji ga je i nazvao »pašaninom«, Njemu, Geteu, velikome ivorcu oblik4, koji je i sam princip zla, djavola, s puno ljubavi i radosti prikazao i stvorio, nije moglo ovo zlo izgledati kao nešto »čega ne bi trebalo da bude«, — njemu је 1 dobro i zla bilo podjednako drago, podjednako potrebno za njegov živol, koji se sastojao u stvaranju,

Tako bi se moglo reći za Getea, da je — kao ı svako kome stvaranje znači ono što je najelementarnije — u svojoj dubokoj unutrašnjosti bio amoralan, Ovo dolazi Jasno do izraŽaja, naprimer, u njegovu bezuslovnom divljenju Napoleonu, koji za njega nije bio sujetni, častoljubivi, i besavesni tlačitek narod4, čijoj su nezasitnoj želji za moći žrtvovani milijoni ljudskih života, već ga je nazivao, kao i sama sebe, »demonskom prirodom«, otkrivajući u njegovu titanskom nagonu za samorazvićem crtu svoje vlastite duše, tako da se osećao s njime duboko srodan, baš kao što se i Napoleon osećao u nečemu srodan s Geteom.

Gete je bio svestan odgšovornosti koja leži na svakoj reči od njega iz8ovoremoj ili napisanoj, znajući dobro da priroda jedva

179