O demokratiji u Americi. Sv. 1

64

општем обделавању разума: они у петнаестој години предузимљу оно занимање на воје намисле да се одаду. По томе њихово се успитавање већином свршава онда кад се наше започиње. Ако га по том и даље продуже, они га управљају само на нешто специјално што ће доцније моћи да доноси новаца. Они пзучавају науку као занат, п занимају се само с применом оних знања која су призната за полезна.

У Америпи, већина богаташа били су спромаси. Готово сви они којп доцније седе беспослени у младости су врло много радили, од вуда следује да онда кад он се могло имати воље за науку, нема се времена за то, а кад се добије време, онда се више нема воље.

У Америци дакле нема сталежа у коме се накло-

„

| ност 6 умним задовољствима наслеђује с наследним | благостањем п рахатлуком, пи којп сматра за част за-

ниматл се умним пословима.

да те послове нема се воље онако псто као што се нема ни моћи.

У Америци се образовало у људским знањима неко средње стање коме су се сви духови приближили, једни подижући се а други спуштајући се.

По томе, у њој се налази грдна множина особа које имају од прилике једнака знања у верозакону, историји, науди, политичној економији, законодавству п управи.

Умна неједнакост долази непосредно од Бога, п човек није у стању да учини да је нема.

Али, из онога што смо казали следује да умне способности, при свем том што по вољи Творца остају неједнаке, налазе једнака средства за примену.

Тако дакле, племићски елеменат, који је у Америци био слаб од свога постанка, у наше је доба ако не са свим уништен, а оно бар тако ослабљен да му се не може приписати ма какав утицај на ток послова.

На, против, време, догађаји п закони учинили су да

пне еујаје-