O demokratiji u Americi. Sv. 1

. 65

је демократски елеменат не само постао претежнији, него да је тако рећи остао сам. Никакав Фамилијарни или корпорациони утицај не да се приметити; шта више често нема, ни индивидуалног (личног) трајашног уплива. Америка нам дакле показује, у своме друштвеном стању, најчудноватији појав. Имање и умна способност чине у њој људе равнијим, или, другим речма, равније јаким, него што су ма у којој земљи у свету, и него што су били ма у коме веку који историја памти.

Политичке последице друштвенога стања Англо-Американаца.

Џолитичке последице такога друштвенога стања лако је извести.

Не може се замислити да једнакост неће на послетку продрети и у политички свет, као што је продрла у остало. Људи се не могу замислити вечно неједнаки међу собом у једноме само, а равни у осталоме; они ће дакле, у извесно време, постати равни у свему.

А, ја познајем само два начина на који се једнакост може увести у политички свет: треба дати права. сваком трађавину, или не дати ни једном. |

За, народе који бу дошли до онаког друштвеног стања као што је стање Апгло-Амерпканаца, врло је давле тешко наћи границу између суре рен отне свију и апсолутне власти једнога.

Не треба крити да се друштвено стање које описах подаје скоро тако исто једној као другој од тих двеју последица.

Има за иста једна мушка и праведна страст за једна- |

кост која пробуђује у људма жељу да буду јаки п пошто~ |

0 ДЕМОКРАТИЈИ у АМЕРИЦИ. 5

>