O demokratiji u Americi. Sv. 1

=

70

ових измишљотина копјма су та у другим државама окружили, и, по потреби, појављује се у свима формама. Час цео народ непосредно издаје законе као у Атини; час га, посланици, избрани општим гласањем, представ-

љају и раде у његово име под његовим скоро непосред-

ним надзором, Има, земаља где нека тако рећи спољашња власт друштвенога тела, утиче нањ, и принуђава га да иде извесним правцем. | Има опет других у којима је сила раздељена, тако да се половина исте налази у друштву а половина ван њега. У Савезним Државама не види се ништа томе подобнво; у њима друштво ради само од себен утиче на само себе. Власти нема ван њега; шта више готово и нема никог кој би смео замислити, а још мање изразити мисао да исту тражи на другом ком месту. Народ учествује у прављењу закона избором законодаваца, а у њиховој примени избором носиоца извршне власти. Администрацији је остављен тако слаб и ограничен део власти, она носи на себи тако јаке трагове. свога народнога порекла и толико се покорава сили од које произлази, да се може рећи да народ сам влада. Народ влада политичким американским светом онако као што Бог влада васионим светом. Он је узрок и крај свега; од њега све произлази, п у њему се све губи (9)

ГЛАВА ПЕТА. 5

Пре него што се почне говорити о влади Савеза, мора се проучити шта се догађа у појединим државама.

У овој ћу глави да испитам Форму владе која је, у Америци, основана на начелу народнога суверенства, средства која она употребљује за рад, њене сметње, користи и опасности.

па еура