O demokratiji u Americi. Sv. 1

11

Прва је тегоба у овоме: Савезне државе имају сложен устав; у њима се виде два разна друштва која, су тако рећи углављена једно у друго; у њима су две владе једна од друге са свим одвојене и готово независне. Једна, обична и без одређених граница, која одговара свагдашњим потребама друштва; друга, изузетна и ограничена, која се занима само извесним општим интересима. Једном речи двадесет п четири мала суверена народа образују велико тело Савеза.

Испитивати Савез пре него што се проучи држава, зпачило би поћи путом непрокрченим и пуним сметња. Форма Федерадне владе у Оавезним Државама последња се појавила; она је само предругојачење републике, извод политичких начела која су била распрострта по целом друштву пре ње и у њему независно од ње постајала. У осталом, савезна, је влада, као што рекох, изузетак; влада држава јесте опште правило. Писац који би хтео да, представи целину једне такве слике пре него што је показао њезине подробности, наишао би неизбежно на нејасности и сваки би час повторавао оно што је већ једном казао.

Велика политичка начела која данас владају американским друштвом постада су и развила се у држави; о томе се не може сумњати. Да би смо дакле имали кључ од свега осталога, треба да познамо државу. ;

Државе које у наше доба, сачињавају американски Савез имају, што се тиче спољашњег изгледа установа, једну исту Форму. У њима је политички или административни живот усредсређен у три радна огњишта, која би се могла, упоредити с разним нервозним средиштима што покрећу човечије тело.

Ни првом се ступњу налази општина , више ње срез (сотаћ6), и на послетку држава.