Omladina i njena književnost (1848—1871)

58 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

књига и листова, стално премаша 18347 годину. Како се у то доба јадно стојало у погледу културе, показује и ова статистика у Србију 1856 уношених листова, изнета у Србским Новинама за 1857. 5 српских листова улазило је у 600 примерака; 1 бугарски у 2; 2 хрватска у +; + руска у 10; 1 чешки у !; 3 пољска у 3. Поред тих 16 словенских листова у 620 примерака, улазило је још: 3 грчка листа у 3 примерка; 84 немачка у 218; 7 енглеска у 9; 21 Француски у 43; 4 талијанска у 5; 2 мађарска у 3; 1! турскиу о: свега 138 страних листова у 918 примерака. И то је било све! | Ма

Гласови жалбе на рђаве књижевне прилике српске чују се сваки час и ба свију страна. Славко златојевић, у предговору своје књиге Златијнство, вели: „Ко није окушао јаде у штампању наших Ењига, тај не зна шта су душевни јади. Књижевник пише за народ, а народни људи и не маре за њега. Наша књижевност по продаји јесте худа да јој хуђе нема. Књижевник боље да је орач и копач нег што је књижевник“. У Подунавци за 1856 годину, један „родољуб“ уздише за златним добом Доситија и Павла Соларића, и свуда види жалобномртвило, потпуну запарлеженост, уидеал немарности и равнодушија.“ ') У свима српским листовима и часописима тога доба чују се исте жало-. појке. Световид од своје стране пише: „Кад год баци прави родољуб непристрасни поглед на стање народа нашега, у обште мора му срце његово пропиштати кад увиди како ми у свакој струци изооражења, радиности, књижевства зло стојимо,

1 ) Поглед на наш књижевни пи душевни живот, Подунавка, 1856 стр. 285: а