Opštinske novine

ћеоградске олштинске новине

штеника прочитао је повел>у исписану на пергаменту у којој се каже да се Београдско сајмиште подиже 1937 године за време владавине Њ. В. Краља Петра II и Поглавара српске православне цркве Њ. Св. Патријарха Варнаве, а на месту које је Општина града Београда поклонила Друштву за приређивање сајма и изложби у Београду за време претседниковања г. Владе Илића. При помену Њ. В. Краља Петра II присутни су снажно и громко кликли: — Живео Краљ Петар II! Живео Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле! Живео претседник општине г. Влада Илић! Пошто је повеља стављена у зејтином испуњену урну, претседник Београдске општине г. Влада Илић и претседник Друштва за приређивање сајма г. Милан Стојановић сишли су у ископану рупу и у темељ

Претседник Београдске општине г. Влада Илић и претседник Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду г. Милан Стојановић ударају камен теме. љац Београдском сајмишту спустили повељу. Затим је претседник г. Влада Илић први ударио зидарским чекићем по цигљи и малтером из мистрије први полио темељ најновије привредне тековине белог града Београда. ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА ДРУШТВА Г. МИЛАНА СТОЈАНОВИЋА Пошто је обављено симболичко ударање камена темељца, великодостојници успели су се на тробојкама декорисану почасну трибину, са које је пред микрофоном г. Милан Стојановић, претседник Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду, одржао овај говор: „Господо, У овом значајном моменту, када се полаже камен темељац и узиђује повеља у темељ нашег највећег павиљона, — нека нам буде допуштено да тај значајан чин за нашу југословенску привреду и нашу југословенску престоницу — Београд, — пропратимо са ово неколико мисли. Пре 14 година београдски приведници, после малог прибирања иза рата, осећали су да је Београд изашао из оквира једног обичног града, и да је његов

географски положај Богом дан за економска прегнућа најширих размера, они су били убеђени да је снажније економско битисање Београда и у његовој давној прошлости произилазило из његовог географског положаја. Знајући за ову необориву истину, београдски привредници морали су се питати: ако Београд има тако изванредан положај на свету — зашто /е економски тако дуго био у ни мало завидном положају? Зар Београд, који има тако изванредан међународни положај, да и даље остане у зачмалом привредном стању? При овим размишљањима морали су доћи до сазнања, да поред природних погодности морају и људи да даду свој део, па да ти услови постану живи фактор. У свој својој амбицији, да се природни усцови Београда искористе за што снажније његово економско подизање и да то настојање учине што пре реалном стварношћу, — морали су београдски привредиици бити свесни и тога, да то стремљење мора доћи до пуног изражаја само тако, ако се тај циљ постави на сасвим здраву базу, т. ј. ако наш Београдски сајам буде у стварној служби за олакшање размене добара међународног карактера. За ову службу размене добара међу народима до данас није пронађен бољи инструменат него што су Сајмови, који су својим радом кроз читаве векове ово и доказали. На сајмовима се постиже најбржа, најлакша,^на1потпунија и најјевтинија оријентација о свему ономе што Iедног привредника мора интересовати као пословног човека. На сајмовима и потрошач лако добија потребан преглед о свима новостима у привреди, па се следствено томе при потрошњи корисније оријентише. Сајмови су исто тако један снажан инструменат у лојалном такмичењу свеукупног при■ вредног делања, инструменат који стално периодично уноси нова стремљења и потстицања да се у производњи и размени добара стално иде напред, усавр■ шавајући се на бољем и кориснијем. Широм целог света већ су изграђени велики и моћни сајмови, који су на сјајан начин показали, колико је њихова улога важна и свима стремљењима на подизању и снажењу материјалне културе. Један такав инструменат наш Београд није имао, њему је сајамска институција недостајала да би искористио свој изванредан географски положај, који је кроз срце Европе Дунавом везан, па и другим савременим путевима земље и ваздуха, могао да стави у службу привреде свога народа — као и свих других народа. Наше привредне институције, које целу ову ствар воде, могле су да приступе остварењу овога задатка благодарећи изванредном разумевању Општине града Београда, а нарочито њеног Претседника г. Владе Илића, која је ставила потребно земљиште на расположење, с једне стране, као и разумевање Општинске шедионице и заложног завода града Београда, која је својим зајмом омогућила почетак радова и остварење ове нове тековине наше привреде. Београдске привредне институције: Трговинска, Индустријска и Занатска комора и Главни савез српских земљорадничких задруга са свима својим под срганизацијама, схвата/ући озбиљно замашност овог великог подухвата, као и будућу привредну улогу