Opštinske novine

344

Београдске општинске новине

По завршеној свечаности Одбор за подизање сајмишта, на чијем челу стоји инж. г. Васиљевић, приредио је радницима који раде на изграђивању сајмишта богату закуску. *

Планове за сајмиште израдили су арх. г.Рајко Татић, арх. Миливоје Трајковић и арх. г. Ђорђе Лукић, а повељу је уметнички израдио г. Милутин Штерић, цртач Техничке дирекције Градског поглаварства Београд. С. М.

Изложба путова, аутомобилизма и туризма у Београду

Савремене путеве назвали су у Италији нервима народа. И не без разлога, јер ти путеви имају не само привредни и туристички, већ и огроман стратегијски значај. Модерни путеви постали су за релативно врло кратко време потреба данашњег времена, коју )е про узроковао нагли развој аутомобилизма и уопште аутотуризма, превазишавши технику путева у садашњем његовом стању. Проблем грађења савремених путева постао је данас актуелан више или мање у свима земљама. Свуда се тежи и настоји да се боље искористе оне многобројне благодети, које пружа постигнути развој аутомобилске технике. То је у исто време и разлог да се данас модерни путеви граде систематски и на научној основи. У тој тежњи за пропагирањем и грађењем модерних путева завладала је у последње време права грозница међу државама. Нарочито се та грозница осећа код оних земаља, које су прве после рата увиделе овај огромни привредни, туристички и војнички значај аутомобилизма, па су са највећом ревношћу приступале хитном проширењу система путева и теме љитијој реконструкцији постојећих, приближујући на тај начин технику аутомобила техници путева. Такав је данас особито случај са Сједињеним Америчким Државама, Италијом, Немачком, Француском, Аустри јом, Чехословачком и Мађарском, мада је највећи полет у Европи досада показала у лом правцу Италија, где је основан не само специјалан аутономни држав ни инстигут за путеве, већ где су заправо модерни путеви први пут угледали и дана. И код нас се постепено, али још увек и сувише споро, развија свест о значењу добрих и савремених путева. После дуго година прилично слабе пажње наше јавности и врло мале бриге државне управе за проблеме наших путева, осећа се данас у томе правцу већа живост, те и ми почињемо улазити у епоху модерних путева. Добар део заслуге за развој прилика у овом правцу припада несумњиво и живљој пропагандној активности наших аутомобилских и туринг клубова, као и раду наших друштава за путеве. Познато је, да многе државе света, њих 83 на броју, имају организована друштва за путеве, са међународном централом у Паризу. Та друштва приређују редовно годишње конгресе за путеве и с тим у вези пропагандне изложбе и предавања. Први нут је такав један покушај учињен и код нас током месеца маја ове године од стране Друштва за путеве у Београду. 'Гом су приликом узели учешћа, поред осталих наших друштава за путеве у Загребу, Љубљани и Новом Саду, и заинтересоване државне установе, градско поглаварство у Београду са саобраћајном полицијом, Друштво „Путник", Немачки саобра-

ћајни биро из Београда, Италијански аутономни институт за путеве и многе приватне установе и преду-^ зећа заинтересована на градњи путева. Низ графикона, статистичких података, модела и пројектованих програма за будуће велике јавне радове у нашој земљи, као и досадашњи радови и успеси на модернизовању наших и страних путева у сликама, имао је да покаже да и код нас постоје изврсни услови за грађење савремених путева, али да смо ипак у страшном застоју. Поред тога, на изложби су приказани пејзажи места који су од великог туристичког интереса како у нашој земљи тако и у иностранству у вези са аутомобилизмом. Одељење градског поглаварства из Београда би-' ло је једно од најлепше уређених, а исто тако и једно које ]е показало највећег успеха. Уосталом, треба нагласити да је према једној међународној карти, која претставља највероватнију мрежу будућих аутомобилских путева, карти издатој прошле године у Швај ■ царској, посвећана у предвиђањима за Југославију посебна пажња Београду и Охриду. Из Београда воде аутомобилски путеви у четири, а из Охрида у пет смерова. Ова класификација Београда и Охрида карактеристична је с обзиром на некадашње римске путеве и географски положај, као и претстојећи велики •гуристички значај Београда и Охрида, из којих би имали да воде путеви у унутрашњост земље, а затим у иностранство. Изложбом је хтело да се нагласи, да је изграђивање савремених путева и побољшање квалитета многих постојећих путева у нашој земљи хитна и неодложна народна потреба, јер треба омогућити везе са суседима, који су преко својих територија већ давно изградили модерне туристичке и остале путеве, ако нећемо да нас међународни саобраћај почне заобилазити. По општем мишљењу, изложба је један успео покушај демонстрације искуства других народа на пољу грађења путева, као и стања и квалитета наших путева. Изложба ће свакако том старању за изградњу наше путне мреже дати новог и јачег полета. Довољно је на тој изложби видети колико смо далеко заостали у погледу путева, а с тим у вези и у аутомобилизму, па да се схвати сва потреба најозбиљнијег настојања за што интензивнијим и што смишљенијим радом на томе подручју. Није потребно овде наводити за то бројке. Оне су и сувише добро познате. А значај и потреба добре и густе путне мреже у једној тако пространој, теренски у многим крајевима тешке, а железницама тако сиромашне земље, објашњава се сам по себи. Јер изградња сваког километра пута значи побољшање егзистенције великог броја нашег становништва, ако не уопште и саму могућност егзистенције. Д-р Т. Тодоровић