Osnovi fiziologije
: 5 В У Е _ Неурони у 7 моторног ; пута.
ЕУ Хо | МА
у
5 о ЕЕ
Сенситвини сиопови. 12
806 ЖИВЧАНИ СИСТЕМ
вају се у- мишићима и преносе им надражаје који ће изазвати њихово грчење. То су дакле моторна влакна, а предњи су корени моторни корени. Та влакна дегенеришу од кичмене мождине ка. периферији, као што показује слика 62, јер се њихов трофички центар налази, као што знамо, у сивој маси кичмене мождине.
Према томе, живчани инфлукс који ће изазвати какав вољан покрет, а који постаје у кори великога мозга, долази до
органа који производи покрет (мишић) преко два неурона. Први
је неурон онај чија је ћелија у кори великог мозга, а чији ци-
линдер-аксис припада пирамидалноме снопу; тај цилиндер-аксис завршава се у додиру другога неурона, чији цилиндер-аксис гради предње корене кичмених живаца.
Уз укрштени пирамидални сноп налази се у кичменој мождини неукрштени сноп малога мозга (сл. 607, с. 61). Тај сноп дегенерише изнад попречнога пресека мождине. Ћелије ње-
· _гових влакана налазе се у самој кичменој мождини, и то у задњем рогу сиве масе у коме граде стуб назван Стагке-ов стуб. Цилиндер-аксиси тих ћелија излазе из сиве масе, прелазе у белу масу исте половине мождине, пак се у виду снопа пењу мождином, пролазе кроз продужену мождину и завршавају у кори малога мозга. По ономе што знамо о правцу којим неурони преносе надражаје, овај их сноп мора преносити од доле на · горе, тј. ка маломе мозгу. То је дакле центрипеталан сноп.
„Слика 62. ~Уу
Дегенерисање влакана кичмених живаца по- | сле равних пресека (дегенерисани снопови су Ћелије Сјагке-ова сту-
црни). Задњи се корени распознају по заде- ба у додиру су са влакнима бљању које представља спиналну ганглију. задњих корена можданих живаца, који доносе надражаје са периферије тела. Не знасе који су то надражаји, које неукрштени сноп малога мозга преноси. Неки истраживаоци држе да су то надражаји мишићне осетљивости.
У бочној врпци мождине налази се још и Домег-ов сноп (сл. 64) И тај је сноп центрипеталан. Ћелије његових влакана налазе се