Osnovi fiziologije

ја 2

КИЧМЕНА МОЖДИНА

умочивши јој прсте у разблажену киселину, тада се посматрају покрети, који су различни према јачини надражаја.

Узмимо најпре врло разблажену сирћетну киселину. На тај надражај наша жаба не одговара никаквим покретима. Значи да надражај није довољно јак. Узмимо мало јачи раствор и умочимо у њега врх прстију једне задње ноге обезглављене жабе. Животиња на тај надражај одговара извлачећи ногу из киселине и никојим другим покретом. Ако узмемо још јачу киселину, тада жаба одговара кретањем обеју задњих ногу, иако је само једна надражена. Док је у првоме случају рефлекс био локализован, сада се симетрично проширио. Ако и даље појачавамо надражај, тада ћемо добити најпре реаговање предњих и задњих удова: значи да се рефлекс распространио. Кад надражај достигне извесну јачину, жаба ће реаговати контракцијама свих својих мишића: рефлекс се је уопштио.

Рефлексни су покрети махом такви, да служе организму на његову одбрану. Стога обично личе на свесне чинове. Ако, на пример, метнемо нашој жаби кап киселине пристојпе јачине на једну бутину, тада ћемо видети како истом ногом покушава да отре то место. Одсече ли се једна нога изнад колена, па се на ту бутину метне кап киселине, тада долази друга нога и отире надражено место.

И у топлокрвних животиња, у којих је кичмена мождина попречним пресеком одвојена од енцефала, посматрају се рефлекси. Само што (је у њих потребно причекати неко Слика 66 време после операције, да би ишче- Рефлексни лук састављен из чезао потрес произведен операцијом. тири неурона в, сенситивни

Свако зна да кокош којој је и па а

= , центрифугални; е, моторни одруољена глава врши разне покрете периферијски неурон; |, живкопрцајући се. Тим је покретима чано средиште. такође кичмена мождина средиште.

На основу онога што знамо о грађи живчанога система, лако је схватити како се рефлекси производе.

Сенситивна влакна задњих корена кичмених живаца доносе надражаје са периферије тела и преносе их у сиву масу мож-

Уопштени рефлекси.