Otadžbina

БУГАРИ И Ш1Х0ВА КЊИЖ.ЕВНОСТ

637

ади мало даље (стр. 80) сам говори: „у бугарском језшсу, услед особсних прилика тај се процес преобраћања облпка свршио много брже него у другим језицима словенским". Али које су те особене придпке? И је ли се могла бзз љих усред обичног тока нар. живота на један пут пзвршити така промена? Јер треба знати, да се у склоау граматичком данашњи бугарски најдаље одмакао од свију осталих језика словзнских, а нарочито од старога сдовенског, који баш у томе остале словенске језике толико наткриљује. По опој хипотези дак.ае бугарски бп био и најстарији (у обдику старога словеиског) и најмдађи (у обдику садашњем по граматици); он би био по истом склоиу граматичком и најсавршенији (у облику ст. словенском) и најнесавршенији (у облику садашњем). Па иреко свега тога опет фонетика бугарска ставља њихов језик у неиосредну свезу са старим словенским. Је ли дакле чудо, што је питање толико замршено? Ко пак неће, да овакве противности одобрава, и ко није рад да допушта, да могу бити стварп, које је мучно, ако не немогућно објаснити, тај запада у дилему: или да постојбину старога словенскога тражи на другом месту изван садашњих Бугара, или да мисли, даје тај језик уметно образован. Изгледало би у данашње време немогућно прибећи овом другом изласку, али је њему збиља прибегао један руски књижевник, В. Ламански (Непор г Јшеннш°г вопросг, Жур. мии. просв. 1869 Јан.). Ми ћемо поћи даље, да видимо, какоје текла сеоба бугарских Словена у садашње њнхове земље и где је њихова историјска свеза са осталим Словенима. Старо станиште Словена у Јевропи јесте пространо погорје Карпатско, од ердељских до чешких гора. Нема сумње , да су се они ширили к.ако у равнице северно, тако и у равнице источно и јужно од Карпатског ланца. Ша#арик пише (б^агогИпоз^л § 10 и 13), да су још 350—336 пре Христа Келти, ширећи се са запада на исток, иотисли Словене из дан. Угарске. Новији истраживаоци налазе, да их нису са свим иотисли, него у неколико иотисли, а у главном иокорили, јер се тако природније објашњава, што пошто падоше Келти , Словени на ново искрсавају у сад. угарским равницама. И за Дакију почиње се држати , да није сва била насељена трачким племенима, нарочито на северу, него да је и у њој масом било продрло сдовенско насељење , потискујући старије трачкога пдемена. У то доба је могао пасти покушај римски , да утврде своју владу у Дакији. Мало по том