Otadžbina
П0Ш1С ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРВИЈИ
575
Вл. ЈакшиИ.' Новом картом добивена је друга конФигурација целог јужног дела, граница помакнута је северу , а према томе и површина кнежевине постала је мања. Она износи по рачуну :
квадр. миљ. ГеограФског завода у Готи 682 пуковника Стрелбицког 680 г. Вл. Јакшића 687
квалр. километр. 37.560,00 37.494,53 37.828,00 Пошто рачун географског завода држи готово средину међу она друга два, то ћемо њега употребити при поређивању ; и по томе, према горњој површини, долази у Г 0 д и н и 1874 1866 на квадратиих километара 781 988 17,5 17,5 17,1 17,2
Једна варош једно село једно насељено место У појединим окрузима било овако по попису од 1874-е године.
Округ
впроши
села број свију насеа- једио насел,ено
и варошице
љених мест
место дол □ кило
Крушевачки
3
201
211
9,8
Ваљевски
3
193
196
11,8
Јагодински
1
144
145
12,0
Књажевачки
1
111
112
13,8
Крагујевачки
4
173
177
14 ,3
Руднички
1
115
116
14,4
Алексиначки
3
119
122
14 6
Чачански
3
138
141
16,5
Београдски
2
122
124
17,5
Шабачки
3
110
113
18,1
Подрински
3
89
92
18,6
Омедеревски
2
52
54
19,4
Ћупријски
3
92
95
21,1
Пожаревачки
4
180
184
21,4
Ужички
4
189
193
21,9
Црноречки
2
43
45
3,3.3
Крајински
6
74
80
36,4
1 Порршине округа по рачуну геограФског завода штампане су у делу БЈе Веуо.е1 кегппв Јег Ег Је II, а рачун г. Јакшићев, налази сеу Гласнику срп. учеи. друштва књига XXXI. Разлпка је невероватно велика , а помиље је г. Мнлићевик, у предговору својегаа дел оКнежевина Србија.в