Otadžbina

70

В Е.З Д У Ш Н И Ц И

Нема чорбе у којој он није био мирођија. За то је остао без куће и кућишта.... Мој је отац био кнез над свом Мачвом, па ме опет није могао до краја школова^ ти ; а он, једна проста сељачина, хоће да му син, штене од штенета, сврши вилосоФију, права и шта ти ја знам! Ето куд му је имање. Сад су му криве власти : оговара њихове поступке. ропће на закон. То ће му присести ако ја будем жив ! Али шта ћеш — ко га је само родио?!.. од шта пало поштапало ! Зар ти мислиш да је она матора Пејина боља? — боже сачувај. Не зна се — или је гори отац ил' син. Њих би ваљало прогнати из овог села — да ми не трују народ.... Ја сам се старао да их поучим — па ништа. Награбусио сам. Пре неког времена рекнем оном старом: к Пази-дер ти на своју кућу и на свог сина!... м Он плану : к Шта велиш?!" повика ми, као да је са мном свиње чувао ; (( зар ја да пазим на своју кућу и на свога сина ? — Какву ли им то махну нађе ? .. хоћу да ми је кажеш ! иначе ћеш ми платити, што ми срамоту на моје име и на моју кућу наносиш. Ја мислим да је моја кућа, од како је — била чесна и поштена. Нек' изађе на среду сваки комо је она, ма за длаку натрунила!.." (( Твој је син немиран," рекох му ; (( он много мути и буши ио селу. Ти си му отац. Ја ћу и тебе и њега за врат." (( Шта велиш — мој син мути и буши по селу ? !" цикну он као помаман. (( То је твој посао и био и остаје !... Гледај-дер ти шта се за тобом вуче ; помисли де ти на твог оца — како би му било да нешто сиромах из гроба устане. — Образ би му поцрвенио од стида, кад би видео , каквог је душмана родио овом селу!... к Ја сам онда ућутао , али нисам заборавио. Ја за такве ствари ником нисам остао дужан — па ни њему. И њима опет не да ђаво да мирују : још нису ни старо потпуно измирили, а већ товаре ново. Нека! Платиће ми< ц главно и интерес, и интерес на интерес !...