Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

81

узалудном арчењу муниције особито су се одликовали по гдекоји руски оФицири. Тако н. пр. орденлија Петерсон, кад је командовао позицијом испред оне на вису Св. Нестора, добивши један пут госте (а било их је много 8сћ1асМепћитт1ег-а, који су нарочито из Русије долазили да на нашем ратишту проведу своје Ферије, које иначе проводе по луксузним бањама европским, који су просто долазили „пољубоват са војноју"), који му се тужаху да још несу имали прилике видети Турке, нареди одмах својој батерији да отвори ватру на турску позицију, да би Турке измамио, те да их његови гости виде. Чим наши топови загрмеше , стаде севати ватра и преко пута, и гранате турске стадоше падати у српску батерију тако, да је за час било четири убијена српска војника... У нас је обичај частити госте слатким, ракијом и каФом, а Петероон није жалио на такву част потрошити не само бојеве муниције, која нам у то доба беше већ почела нестајати (из Крагујевца се морало слати свако вече, оно што је преко дан израђено граната), него и по четири људска живота, и по четири српска војника... Није ми познато да је Петерсон кажњен за тако послуживање гостију. Али ја несам хтео о томе да причам. Материјал је тако огроман, да не знам шта ћу пре да уврстим. Дакле, ја и мој собар Бадемлијћ свукосмо се, легосмо у своје постеље, угасисмо нашу лојаницу-свећу , и стадосмо разговарати на нашу најмилију тему. — Шта ли сад раде код наше куће ? Такав разговор никада нема краја, он се само прекидао кад би нам се очи и нехотице склопиле савладане сном. Тек гато заспасмо, а неко на врата бум — бум — бум I Ђипимо обадвоица. — Ко је ? — Каваљерист из штаба ! отаџбина VI, 21. 6