Otadžbina

ТРГОВАЧКИ ДРУМОВИ 110 СРБИЈИ И ПО БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ 377 се уносили у те земље били су сб и чоја. По старпм уговорима сб се могла уносити само преко ова четири приморска мјеста : преко ушћа Неретве, Дубровника, Кот ора и св. Срђа на Бојани. Најближе соларе јужно биле су код Драча. Саревњиво назили су Дубровчани да се очувају ови стари уговори, и долазило је до жестоких судара кад би Срби иокушали да подигну соларе код Будве или Суторине, јер је дубровачка република непрестано до нада свог (1808) највеће користи имала од трговине са сољу Со се справљала испрва код саме вароши(Дубровника)адоцнијекод Стола,ђесе и данас налазе велике соларе које и дан дани снабдијевају ове земље тим неопходно нужним артиклом. Чоја и друге материје за хаљине доношене су из Мостака, Вероне, Мантуе, Флоренције а и из самог Дубровника. Кад би што дубровачки трговци поклањали српским владаоцима пли властели, обично би то било — по неком старом обичају — каква скупоцена бојадисана материја. Многобројна и раскошна босанска и српска властела радо је куповала златне наките, свилу и кадифу. Уношене су и готове аљине. Остали артикли који су уношенн бнли су метална роба, као: сребрни и златни накити, оружје, сјекире, коњске орме, и свакојако посуђе, и покућство, даље, стакла (за пиће и огледала), сапуни, мириси. зачинл, јужна воћа и свакојаки слаткиши, риба, зејтин и на послетку вино. Од вина су имали знатан приход Дубровник. Котор и Бар, који су га у мјешинама износили у околе бреговите предјеле '). У првим деценијама XV ст. дивно је процвјетала индустрија и у самом Дубровнику: прављење чоје, боја, сапуна и стакла (агз у И ги , од 1422. нарочито стакла за 1) В. Мијатовић, студије за историју српске трговине у XIII и XIV стољ (Гласник 33, 37, 38,) рађено поглавито по изворима Моп. зегђ и другим Пуцићевим споменицима из дубр. архнве. Много разноврснијег материјала за историју трговнне балкан. полуострва налази се у дубровачкој архиви.